Деца припремне групе „Шећерићи“ из вртића „Ташмајдан“ обишла су градску фабрику ГОША-ФОМ у Смедеревској Паланци, где су дочекана са посебном пажњом, топлином и широким осмесима.
Малишане су срдачно поздравили директор фабрике Драган Митровић, запослени и радници у производним халама, који су се потрудили да деци приближе свој рад на занимљив, приступачан и пре свега безбедан начин. Уз стрпљива објашњења, показали су им кораке производног процеса и омогућили им да бар на тренутак завире у свет индустрије.
Васпитачи и деца истичу да су током читаве посете осећали искрену бригу, пажњу и поштовање, као и да су домаћини учинили да се осећају као део велике радне породице. Фабрика је водила рачуна о свим аспектима безбедности, што је посету учинило још пријатнијом и значајнијом.
Овај сусрет није био само обилазак – био је то пример људскости, професионализма и срдачности, који ће и деца и васпитачи дуго памтити.
На крају посете, из групе „Шећерићи“ упућене су посебне захвалнице фабрици ГОША-ФОМ, директору Драгану Митровићу, родитељима на подршци и поверењу, као и Ауто школи „Минема“ на помоћи у организацији.
Посета је завршена уз много утисака, радости и нових знања – баш онаква каква и приличи малишанима који се припремају за полазак у школу.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Руски научници узгојили прве усеве на „марсовском“ тлу уз помоћ супербактерија
Стручњаци руског Јужног федералног универзитета (СФУ) узгојили су прве изданке јечма у земљишту које подсећа на састав земљишта на Марсу.
Да би то постигли, додали су у земљиште посебну мешавину микроба – десет сојева бактерија и квасца који једни другима помажу да преживе и формирају слој богат хранљивим материјама, саопштила је прес служба универзитета за РИА Новости.
Да би се биљке гајиле, земљиште мора да буде богато хумусом, сложеном мешавином органских супстанци из којих саднице добијају хранљиве материје.
Хумус настаје активношћу микроорганизама који „хватају“ беживотно земљиште и трансформишу га у плодно земљиште, према научницима са Јужног федералног универзитета (СФедУ).
Међутим, марсовски реголит је екстреман пример „беживотног“ земљишта јер не садржи хранљиве материје, али је богат солима метала, које ометају раст биљака, навели су научници.
Према речима Јевгеније Празднове, руководиоца омладинске лабораторије „Молекуларна генетика микробних конзорција“ на Катедри за биомедицинске и математичке науке Универзитета у Сан Франциску, ова микробна колонизација, или биоремедијација, један је од ефикасних начина за обнову копненог земљишта након пожара или антропогеног загађења.
Истраживачи су у моделни „марсовски“ супстрат из пустиње Мохаве додали специјалну мешавину од десет сојева бактерија и квасаца, формирајући микробни конзорцијум који ствара слој хранљивих материја неопходних за раст биљака.
Користећи вештачко марсовско земљиште, истраживачи су успели да узгајају јечам додавањем сојева цијанобактерија које асимилују угљен-диоксид и одговорне су за фотосинтезу, актиномицета и бацила одговорних за производњу биомасе, и других микроорганизама који резултујућем земљишту пружају отпорност на стресне услове.
„Иако узгој биљака без земље или у алтернативним заменама за земљиште није нова пракса, посебан изазов је добијање усева ван контролисаног лабораторијског окружења, у суровим условима северних земљишта или у јако загађеним подручјима, а у будућности и на другим планетама“, додала је Празднова.
Она је навела да је микробни конзорцијум посебно одабрана заједница микроорганизама (бактерија, квасаца) који се кокултивишу и помажу једни другима да расту и преживе, формирајући сложене симбиотске односе.
„На Земљи се може користити на отвореном тлу, а на Марсу, под куполама, пошто би микроорганизми, као и људи, тешко преживели на отвореним просторима под ниским притиском и повишеним зрачењем. Ипак, ово би био први корак ка тераформирању – стварању оаза где би се слој тла постепено формирао испод куполе“, објаснила је Празднова.
Она је појаснила да је јечам изабран зато што толерише слана земљишта са ниском киселошћу, што су управо карактеристике марсовског реголита.
Штавише, додала је, усев може да расте на ниским температурама и јестив је.
„Послали смо исти овај конзорцијум од десет различитих микроорганизама у свемир, у сарадњи са Руским државним истраживачким центром Института за биомедицинске проблеме (ИБМП) Руске академије наука, на броду Бион-М бр. 2, који се успешно вратио на Земљу 18. октобра. Сада треба да проценимо промене које бактерије и квасац пролазе током свог путовања кроз свемир и изводљивост њиховог транспорта на суседну планету уз очување њихове способности да побољшају плодност земљишта“, објаснила је Празднова.
Пројекат је реализован уз подршку програма „Приоритет-2030“ у оквиру стратешког технолошког пројекта „Технологије биоинжењеринга тла“.
