СЕОСKИ ТУРИЗАМ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ

Значај сеоског туризма се огледа у томе да повезује пољопривредну производњу и туризам. Под појмом сеоског туризма се обухвата: туризам на сеоским газдинствима, сеоске куће за одмор, излетнички туризам, рурални туризам који обухвата ноћење са доручком, рурални породични хотели, рурални кампови, етно села, етно збирке, манифестациони туризам и фолклор. Села Србије су све познатија као дестинација за добар одмор .

То је одмор који је краћи – најчешће траје два или три дана, односно један викенд или продужени викенд, али се догађа више пута годишње. Такав краћи одмор сасвим је довољан за одмарање од посла и дегустирање гастрономских специјалитета из целе Србије.
Од 2004. године Министарство пољопривреде,шумарства и водопривреде се својим фондовима, односно конкурсима за подстицајна средства, окренуло према домаћинствима која се баве сеоским туризмом. Kасније се и Министарство трговине, туризма и телекомуникација придружило кредитним средствима, а ту су и разне стране асоцијације које се тиме баве, па чак су и неке амбасаде помагале развој сеоског туризма у Србији.

Посебан аспект управљања развојем сеоског туризма испољава се у потреби за едуковањем кадрова. Подразумева се да развој туризма треба да доведе, с једне стране, до повећања запослености везано за обезбеђивање производа и услуга за туристе и, с друге стране, до обезбеђивања додатне зараде за већ запослене на основу сезонске запослености. Да би то било на квалитетан начин остварено потребно је едуковати кључне учеснике у задовољавању потреба туриста. То су, пре свега: домаћини, власници кућа за издавање туристима – потребно их је едуковати о потребама туриста, упутити их у знања о управљању, књиговодству, обезбеђивању услова за рекреацију гостију, безбедности, начинима одржавања хигијене за туристе, као и проширити њихова знања о природним, културним и осталим карактеристикама њиховог краја; целокупно локално становништво – како би на сврсисходан начин учествовало у остваривању заједничког пројекта развоја сеоског туризма; особље у локалним туристичким информативним центрима, локални туристички водичи – у циљу стицања широког знања о карактеристикама подручја, посебно туристичким ресурсима, начинима промовисања туристичког производа и др.

Туризам на сеоским газдинствима обухвата услуге ноћења, услуге исхране у време боравка на газдинству и остале услуге активног одмора које се могу реализовати на газдинству. У сеоском туризму највећи део промета и учешћа у њему остварују домаћи туристи док је мање учешће туриста из иностранства. Тржишта са којих се очекује долазак туриста су углавном велики градови попут Београда, Новог сада, Ниша. Долазак туриста из земаља које су у окружењу и које су некада са нама биле у заједничкој држави се знатно мање очекује. Kада се погледа старосна структура посетиоца у сеоском туризму то су најчешће особе старости 30 до 40 година, често са децом предшколског и школског узраста. Посетиоци у сеоском туризму би могли да се подведу под категорију генерације која је „изгубила своје село“ , миграцијом, умирањем сродника, губљењем наследства и сл. Мотиви доласка туриста на одмор у сеоским газдинствима су: одмор и разонода, активности у природи, манифестациони туризам, различите манифестације посвећене пољопривредним производима, културна баштина како материјална тако и нематеријална, као и гастрономија и традиција.

Сања Миловановић Миленковић
ПССС Смедерево

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/seoski-turizam-i-njegov-znacaj/