СКЛАДИШТЕЊЕ КУКУРУЗА

Производна 2025. година остаће упамћена по суши и високим температурама током оплодње и наливања зрна.  Род кукуруза 2025. у целој земљи је забележио пад производње за око 12.9% у односу на 2024. годину достижући просечан принос од 4.6 тона по хектару, док су се цене кретале од 21.70 до 25 дин/кг без ПДВ-а на Продуктној берзи крајем године, са првим уговорима за нови род по 24.5 дин/кг, док су крајем године (новембар/децембар) цене пале на око 21,9 дин/кг због веће понуде и слабије тражње, како истиче

Продуктна берза ад Нови Сад.  Најважнији задатак произвођача је да правилно ускладиште убрани род у сопственим складиштима или код складиштара. Чување и каснија продаја кукуруза на нашим просторима још увек је пракса, нарочито на газдинствима са малим поседом, јер ускладиштени кукуруз, поред тога што се користи за исхрану стоке, представља и извесну сигурност пољопривредних произвођача. Из наведених разлога произвођачи губитке током складиштења не мере, иако они често могу бити значајни. Имајући у виду да губици током складиштења нису мали, потребно је све више пажње посветити управо пријему квалитетног зрна и контроли здравствене исправности кукуруза у складишту.

Као што је познато, на здравствену исправност кукуруза у складишту велики утицај има превентивна мера и то складиштење здравог кукуруза. Да би сачували род кукуруза здравим, пољопривредници морају да примене низ мера, почев од правилне и редовне заштите током вегетације, посебну пажњу би требало обратити на здравствену исправност приликом уноса робе у складишта, као и током периода чувања. Важна мера је да пре пријема кукуруза у клипу или зрну треба утврдити квалитет зрна, припремити зрнасту робу и места за складиштење у складу са Законом о безбедности хране.

• УСПЕШНА ЈЕСЕН ФУДБАЛЕРА ГЛАВАША: ЛАЗАР ДАМЈАНОВИЋ ПРВИ СТРЕЛАЦ ГЛИБОВЧАНА!
• ЦЕНТРАЛИЗУЈЕ СЕ ФИНАНСИРАЊЕ ФАКУЛТЕТА Ево шта се све мења од 1. јануара
• СКЛАДИШТЕЊЕ КУКУРУЗА
• МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ РАСПИСАЛО КОНКУРС ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ 74 НОВА ЧУВАРА ЗАТВОРА
• ПЕНЗИОНЕРИ НА УДАРУ НОВЕ ПРЕВАРЕ, ХИТНО РЕАГОВАО ПИО ФОНД Нови покушају обмане најстаријих суграђана, ево о чему се ради

Зрна треба пречистити пре стављања у ћелије, а уколико зрна кукурза имају садржај воде изнад 15% обавезно их осушити.
Током складиштења кукурза у клипу треба увести и поштовати систем контроле зрна. Током складиштења кукуруз одржавати на нивоу од 14% садржаја воде у зрну, а визуелно плеснив клип одбацити. Након сушења пожељно је кукуруз охладити на 4 Целзијусових степени, стално контролисати влажност и температуру. Дневно мерити температуру у сило ћелијама, а садржај воде и плесни мерити на две недеље.

Присуство штеточина у складиштима као редовна појава, може бити од недекватне припреме складишта, или пак оне доспевају уношењем заједно са са производима, транспортним средствима или из заостале робе или нечистоћа у складиштима. Најчешћи узрок њихове појаве су неадекватне примене  превентивних мера заштите. У складиштима пољопривредних произвођача од складишних штеточина најчешће се налазе житни, пиринчани или кукурузни жижак и житни мољац.

Кукурузни и житни жижак су две најчешће врсте складишних штеточина у мањим  складиштима.  Живе и развијају се унутар складишта. Штете се огледају у томе што женка полаже јаја у неоштећено зрно. Унутар зрна развија се ларва која се храни садржајем зрна и након преласка у облик лутке јавља се одрастао инсект који избуши рупу и излази из зрна. С обзиром да цео развојни циклус проводи у зрну, настале штете су велике, а таква зрна губе хранљиву и тржишну вредност. За ефикасну контролу заштиту против ових штеточина треба започети превентивно. Потребно је из складишта изнети све прошлогодишње залихе робе и складиштити их одвојено. Након тога треба детаљно механички  очистити складишта, таване и друга места где се планира складиштење, а затим их добро опрати водом и зидове, подове и  врата складишта. 

Пре уношења нове робе добро је обавити дезинфекцију И дезинсекцију складишта. Често се дешава да се превентивним мерама не приступа адекватно, онда преостаје последњи начин борбе против ових штеточина који је и најнеповољнији, али на жалост у пракси и најчешћи, а то је третирање инсектицидима кад се штеточине већ појаве. Такође, значајна штеточина ускладиштеног кукуруза је житни мољац, штеточина присутна код произвођача који кукуруз суше и складиште у клипу у кошевима или на таванима.

У складишта се уноси из њиве зараженим кукурузом у коме наставља свој развој и ширење,  при чему се тешко уочава јер је сламнато жуте боје жита. На кукурузу у клипу женка најчешће полаже јаје на зрну у близини клице. Из јаја се излежу гусенице које улазе у зрно и хране се његовим садржајем, не оштећујући опну. Поред директних штета које прави изгризањем садржине зрна, значајне су и секундарне штете јер је нападнути кукуруз запрљан екскрементима  и  није за исхрану људи и животиња.Најважнија мера у заштити од житног мољца је превентивна мера спречавање уношења штеточине у складиште и током читавог периода складиштења потребно проверавати присуство штеточина. Уколико се оне појаве неопходно је обавити хемијске третмане водећи строго рачуна о каренци примењеног препарата.

Поред економски значајних штеточина на губитак ускладиштеног кукуруза утичу и гљивичне болести чији су продукти деловања микотоксини. Микотоксини (мyкес – грч. гљива, тоxикон – грч. отров) су токсични или имају друге негативне биолошке ефекте по људе и животиње. Ове плесни контаминирају житарице пре и после жетве, приликом неадекватног складиштења и последично се могу наћи у храни за животиње и људе. Житарице су најчешће контаминиране афлатоксином. Иако се прерадом житарица у крајње производе видљива плесан може уклонити, већина микотоксина неће бити промењена. Микотоксини су врло стабилни.

Најбољи приступ за уништавање микотоксина у храни је спречавање раста плесни у свим фазама производње, прикупљања, транспорта, обраде, складиштења и продаје. Спречавање штете коју чине инсекти и механичке штете током целог процеса од производње до конзумације, као и контрола влажности, су кључни фактори.
Саветодавац: Сања Миловановић