ШКОЛСКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ РОДИТЕЉЕ СТАВЉАЈУ НА МУКЕ

Ма­тур­ско пу­то­ва­ње у Ита­ли­ју ста­је 60.000 ди­на­ра, а три да­на у Тре­би­њу 19.000, Ле­пен­ски вир и Ђер­дап за осма­ке, са два но­ће­ња, ко­шта­ју од 11.500 до чак 18.500, у за­ви­сно­сти од осмо­лет­ке, ка­жу ро­ди­те­љи с кне­длом у гр­лу.

Ин­ђи­ју, Пе­ћин­це и око­ли­ну тре­ћа­ци са учи­те­љи­ма оби­ла­зе за 4.400, а Бе­о­град и Авал­ски то­рањ за 4.200 ди­на­ра, ко­ли­ко је и по­се­та ет­но-се­лу у Врд­ни­ку за уче­ни­ке дру­гог раз­ре­да основ­не шко­ле. Вр­тић­ке по­ну­де за јед­но­днев­не из­ле­те на­до­мак Но­вог Са­да ни­су им ни­шта ма­ње шо­кант­не, па је та­ко јед­на од њих Те­ме­рин за 5.000 ди­на­ра, а дру­га Чор­та­нов­ци за 5.600.

Скок тр­жи­шне вред­но­сти го­ри­ва од­ра­зио се на мно­ге услу­ге, па та­ко и на ту­ри­стич­ке. До­ду­ше, школ­ске екс­кур­зи­је, из ро­ди­тељ­ског угла гле­да­но, ни­кад ни­су има­ле ра­зум­ну це­ну, у по­ре­ђе­њу са при­ват­ним пу­то­ва­њи­ма, јер њо­ме тре­ба по­кри­ти не са­мо тро­шко­ве сме­шта­ја, пре­во­за, евен­ту­ал­но хра­не, већ и здрав­стве­но оси­гу­ра­ње, ула­зни­це, днев­ни­це за на­став­но осо­бље, во­ди­ча, ко­јем се пла­ћа и но­ће­ње итд. Ко­ли­ки про­це­нат иде за сва­ку став­ку ни­кад до кра­ја ни­је ра­све­тље­но, те се отуд то­ли­ко спо­ми­ње тер­мин “не­тран­спа­рент­ност” ка­да се по­ве­де раз­го­вор о екс­кур­зи­ја­ма. А док се ту­ри­стич­ке аген­ци­је огра­ђу­ју тврд­ња­ма да узи­ма­ју до де­сет од­сто су­ме, по­след­њих да­на нај­ви­ше се по­ле­ми­ше о на­став­нич­ким днев­ни­ца­ма, те пре­ра­чу­на­ва­њем до­ла­зи до им­по­зант­них сво­та, ма­да ни­је по­твр­ђе­но да се би­ло ко­ји про­свет­ни рад­ник обо­га­тио од ку­луч­ког по­сла, ко­ји че­сто зах­те­ва це­ло­ноћ­но де­жу­ра­ње по ход­ни­ци­ма хо­те­ла ка­ко би се об­у­зда­ла мла­деж.

Ро­ди­тељ се ма­хом пи­та ка­ко по­сту­пи­ти: ако од­би­је по­ну­ду јер је не­нор­мал­но ску­па, пе­ћи ће га са­вест при по­ми­сли да ус­кра­ћу­је не­што свом де­те­ту, а ни­је не­мо­гу­ће ни да ће би­ти на сту­бу сра­ма јер је, то­бо­же, је­ди­ни у оде­ље­њу то учи­нио. С дру­ге стра­не, де­те би из то­га мо­гло да из­ву­че вред­не по­у­ке: да се не тре­ба ну­жно по­во­ди­ти за ма­сом, те да нам жи­вот не ну­ди све на тац­ни. Или је ипак ис­прав­но на нај­ра­зли­чи­ти­је на­чи­не се до­ви­ја­ти ка­ко би­сте му омо­гу­ћи­ли ово ис­ку­ство, иако оно, пре­ма пре­при­ча­ној вер­зи­ји, че­сто ни­је “не­про­це­њи­во”, о че­му све­до­че по­лу­глад­ни сто­ма­ци, скром­ни сме­штај и бле­до се­ћа­ње на де­сти­на­ци­је ко­је су об­и­шли.