Податак који охрабрује је да се након појаве првих симптома већина пацијената одмах обратила лекару. Ипак, информацију да је болест могла да се установи у почетном стадијуму, обављањем скрининг прегледа на рано откривање рака плућа, већина пацијената није имала. Овај програм спроводи се само у Војводини. У истраживању је учествовало 147 пацијената, 88 мушкараца и 59 жена из целе Србије. Њих 75 прима савремене терапије, док 72 хемио терапије.
Заменик директора Клинике за плућне болести УКЦ Србије др Спасоје Попевић, указао је на забрињавајући податак да је готово 90 одсто анкетираних раније била пушач, а да једна трећина њих и даље пуши.
– Оно што је охрабрујућа вест је што се скоро половина испитаника изјаснила да је одмах након првих симптома отишло код лекара, не чекајући да пролази време. Податак који додатно охрабрује је да је њих 76, у року од месец дана добило дијагнозу, што показује да је пут пацијента од појаве симптома до добијања дијагнозе, сада ипак донекле скраћен – објашњава др Попевић.
Најчешће примедбе пацијенти су имали на дуго чекање на дијагностику, односно скенер, бронхоскопију, потешкоће приликом заказивања прегледа у државним здравственим установама, односно немогућност заказивања код лекара у клиничким центрима.
Оља Ћоровић из Удружења пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима” каже да је држава доста тога урадила за пацијенте који се лече од рака плућа набавком додатних скенера, бронхоскопа, али и на проширењу индикација за добијање савремених терапија. Ипак, када се ради о превентиви мало тога је урађено. Скрининг на рано откривање рака плућа у Србији се ради само у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици. До сад је прегледано преко 4.000 особа у ризику, а код 86 је откривен карцином плућа.
– Дијагностиковано је укупно 40 пацијената са бенигним променама и 88 пацијента са променама малигне етиологије, од чега 86 је имало карцином плућа. Карцином бронха у првом и другом стадијуму болести откривен је код око 50,4 одсто пацијената, 17,4 одсто је било у трећем стадијуму, 28,6 одсто у четвртом, док код одређеног процента није било могуће одредити стадијум болести. Најчешћи патохистолошки тип је био аденокарцином, код 45 болесника је спроведено оперативно лечење, док су код осталих болесника спроведене друге мере онколошког лечења, примена системског лечења или зрачне терапије – каже начелница дневне болнице Института за плућне болести Војводине др Далиборка Бурсаћ.
Дневник
