Početna » СКРИВЕНИ ТРОШКОВИ: Зашто на рачуну имате мање него што сте потрошили

СКРИВЕНИ ТРОШКОВИ: Зашто на рачуну имате мање него што сте потрошили

БАНКЕ су некада биле сервис грађана, сада су се оне претвориле у продавнице. Балкански менталитет је такав да не рачунамо на неочекиване трошкове, и тешко прихватамо да се сада свака услуга плаћа, па тако и банкарска. Отуда непријатна изненађења када се приликом провере стања на текућем рачуну уочи мало мање новца него што се заправо потрошило.

од Паланка данас
0 Коментар

Овако за „Новости“ прича финансијски саветник Душан Узелац, са портала „Каматица“. Према његовим речима, када се говори о скривеним трошковима приликом плаћања картицама, тешко се може причати о тајним наметима, јер они ипак пишу у тарифницима. Правилнији израз од тог било би да су они – неочекивани. Грађане не треба да чуде провизије у случајевима када се плаћају роба, рачуни или када се подиже мање количине новца. Цифре су мале, готово неприметне, осим уколико одмах после плаћања не уследи провера стања.



– На нашим просторима нисмо навикли на овакав ниво капиталистичке, да не кажем, западњачке трговине – прича за наш лист Узелац. – У капитализму се све наплаћује. Све банке су из иностранства, и оне за сваки ниво ангажмана имају обичај да то ставе у тарифник. А реакција потрошача је обично таква да се изненађују, јер се „још и то наплаћује“.

Одржавање рачуна, провизија, услуга обавештавања о преосталом новцу СМС порукама. У одређеним пословницама то је стандардна услуга, а негде је потребно да је корисници сами активирају. Ништа није бесплатно. Како каже Узелац, људи не очекују намете најчешће из незнања како ствари функционишу, и углавном се у небраном грожђу нађу када користе кредитну картицу за подизање готовине. С друге стране, често немају избора.

– Кредитне картице нису предвиђење за подизање новца, него је то кредит који се користи приликом куповине, а картица је само уређај за плаћање. Неочекивани трошак стигне на наплату када се тај кредит претвори у готовински, и тада ће банка ту услугу наплатити два, три или пет одсто, зависно од потписаног уговора – објашњава Узелац.

Курсне разлике су такође део непланираног банкарског трошка. Па тако један евро може бити наплаћен, примера ради, 120 динара, а могли су га купити за два динара мање. Многима су и рате за отплату кредитних кредита неочекиване, па су они у отплати неоправдано љути на банке.

– Истина је да су банке само прошле године оствариле огромне профите, али нико се не љути на продајне објекте, који такође зарађују од транскације, односно од плаћања робе картицама – подсећа наш саговорник.

Како су „Новости“ већ писале, банкари су прошле године прошли више него добро. Зарада свих банака који послују у нашој земљи била је 122,5 милијарди евра. После опорезивања, утростручиле су своју добит за само две године. А поређења ради, у рекордној 2022. зарадили су 87,76 милијарди. За пуњење њихових џепова заслужни су рат у Украјини, висока инфлација, раст каматних стопа… Ништа од тога није утицало да услуге грађанима буду мало ниже. Профит би вероватно био још већи да Народна банка Србије није утицала на замрзавање камата на стамбене кредите.

Новости



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept