Свети Јован Богослов рођен је у побожној рибарској породици на Галилејском језеру. Остао је упамћен као омиљен Исусов ученик, а хришћанству се приклонио са братом Јаковом.
Једини је он, са Светом Богомајком, остао под крстом распетог Господа, дао је обећање да ће чувати Пресвету Богородицу и служити је до краја њеног овоземаљског живота. Упутио се касније у Ефес, где је многе преобратио у хришћанство.
Понижавали су га и мучили због тога па прогнали на оствро Патмос, али је он упркос свим мукама написао чувено Јеванђеље и Откривење. По доласку на престо цара Нерве ослобођен је и враћен у Ефес, где је наставио мисију. Живео је дуже од 100 година.
Свети Јован Богослов и обичаји
Према обичајима, људи са села данас треба да одмарају своју стоку, а жене да не дирају плетиво, маказе и игле како мишеви не би гризли рубље. У појединим крајевима људи ударају у амбаре да се мишеви разбеже, а негде се баш у овом периоду године организују свадбе, које трају и по три дана.
Према предању, када је Свети Јован Богослов осетио да му се ближи судњи час, рекао је ученицима да му ископају раку у облику крста, а затим је жив у њу сишао. Када су његови пријатељи сазнали за то, отворили су гроб, али тамо није било тела.
Јована Богослова црква слави два пута у години, 9. октобра по новом календару, на дан његовог упокојења, и 21. маја када се из његовог гроба шири чудесни, а како се верује и лековити прах, који верници узимају за исцељивање мука и разних болести.
