Свети Наум био је ученик равноапостолних учитеља словенских светог Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали са апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу.
Познавао је многе језике. Из његових се очију изливала исцелитељска сила, која је исцељивала болеснике који су са вером само погледали у очи светог угодника божјег.
При повратку из Рима, свети Наум и Климент су се настанили на обалама Охридског језера. Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир.
Манастир и дан данас краси ту обалу, као што име светог Наума краси историју словенског хришћанства. Кроз векове, манастир је био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним.
Око светог Наума сабрало се мноштво монаха одасвуд са Балкана. Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руководитељ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни радник свети Наум се посебно трудио на превођењу Светога писма и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса за живота и после смрти.
Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцељењима од тешких болести, нарочито – лудила.
Кад је летњи празник, окупи се велики сабор народа у манастиру Светог Наума. Многи болесници долазе, или бивају доношени, да ту над моштима светитељевим кроз веру и молитву добију исцељење. Не само православни него и људи друге вере долазе да потраже помоћ од Светог Наума.
Упокојио се у првој половини десетога века Године 1926. један муслиман из Ресна донео је и приложио манастиру звоно из благодарности, што му је светитељ исцелио брата и са самртничке постеље подигао га поново у живот.
