Када Персијанци покорише Картагену, многи народ био је одвучен у ропство. И св. Јулија је била ухваћена и заробљена и допаде у руке неком трговцу у Сирији. Тај трговац беше незнабожац. Виђевши Јулију као хришћанку он је саветовао више пута да се одрекне Христа и постане једноверна с њим, али Јулија никако на то није желела да пристане. Па како Јулија беше верна и поуздана у служби, то је трговац остави на миру и не говораше јој више о вери.
Једном трговац натовари лађу робом, узе Јулију собом, и крете морем у далеке стране земље ради трговине. Када стигоше на Корзику, беше неки празник незнабожачки, и трговац се придружи скверном жртвоприношењу, а Јулија оста у лађи плачући што толико људи живе у глупој заблуди и не познају истину.
Одсекоше јој груди и бацише на неки камен, а по том распеше је на крст, на коме св. Јулија предаде дух свој Богу. Њена смрт је буде објављена Божјим монасима на оближњем острву Маргарити (или Горгони), и они пређу и чесно сахране тело мученице
Многа чудеса пројављивала су се на гробу св. Јулије кроз векове и векове, а и она се сама некима јављала из онога света. Чесно је пострадала у ВИ веку. После много година хтедоше верни сазидати нову цркву, на једном другом месту, у част свете Јулије, пошто стара црква је била и тесна и оронула.
Однели су комплетан материјал на место где су хтели да граде, али ноћу уочи оног дана када су намеравали да темељ положе, сав материјал бијеше невидљивом руком пренет до оне старе црквице. У недоумици људи опет пренеше материјал на оно ново место, али се опет догоди исто. Ноћни чувати су се заклињали да су видели неку пресветлу девојку како на белим воловима превози материјал ка старој цркви.
Из овога разумеше сви, да св. Јулија не жели да јој се црква зида на другом месту, те порушише стару цркву, и на том истом месту подигоше нову.
