Питање поступања са пошиљкама и евентуалне повреде права потрошача све чешће изазива различита тумачења и недоумице. Јован Ристић из Удружења потрошача „Ефектива“ појаснио је за Курир телевизију како потрошачи могу да поступе уколико пошиљка не буде испоручена на договорену адресу.
Према његовим речима, све почиње од тога шта је потрошач прихватио у тренутку поручивања:
– Закон о поштанским услугама изричито предвиђа да се пакетомат може користити само ако је корисник на то пристао или га сам захтевао. Уколико је пошиљка остављена у пакетомату без претходне сагласности примаоца, то представља повреду закона и основ за подношење жалбе – наводи Ристић.
Он додаје да потрошач у том случају има право да уложи рекламацију, а могуће је и тражити умањење накнаде поштанских трошкова уколико услуга није извршена у складу са договором.
Када је реч о оштећењима пакета, ситуација је још сложенија. Ристић истиче да постоји велика неусклађеност између различитих закона:
– Закон о поштанским услугама предвиђа да је рок за рекламацију због оштећења пошиљке свега један дан, што је апсолутно неприхватљиво и у супротности са Законом о заштити потрошача. Он не прописује конкретан рок, што значи да потрошачи имају право на рекламацију и након тог рока – истиче он.
Ристић ову одредбу о једнодневном року оцењује као „незакониту и неуставну“, јер ствара правну несигурност и доводи потрошаче у неравноправан положај. Упркос томе, саветује да се реагује одмах по пријему оштећене пошиљке, како би се повећала вероватноћа да ће рекламација бити уважена.
– Брза реакција је кључна. Чак и ако је рок спорен, важно је да потрошачи одмах уложе приговор и документују оштећење – закључује Ристић.
