– Моје име је Борис, долазим из Смедерева, имам 25 година. Одмах ћу прећи на ствар, поставио сам себи један велики изазов, а то је да 2024. године од 1.5. до 12.5., од мог родног Смедерева, истрчим до Манастира Острог. –
Овако почиње прича наизглед обичног момка Бориса Гујаничића из Смедерева који ради као излагач робе за једну велику фирму. Међутим, она ни изблиза није тако обична. Овај двадесетпетогодишњак одлучио је да трчи пут од скоро 470 километара како би подигао свест и прикупио новац за два детета која се боре са опаким болестима.
– Раније нисам волео да трчим, али сам схватио да ми то прија, па зашто да некоме и не помогнем? – навео је.
1 км=1 смс
– Замислио сам да током целог пута носим мајице са њиховим ликовима и жиро рачунима, као и бројем за смс. Матија још није у фондацији, али радимо на томе да буде – казао је овај младић.
Борис се припрема тако што три дана ради вежбе у теретани, 3 дана трчи, а недељом одмара од свега: вежби, телефона, напора и тада чита књиге и шета и то траје већ пар месеци.
Да можда ова прича није случајна, потврдила нам је Борисова мајка Јелена, која нам је испричала да је пред 12. рођендан овај младић био животно угрожен и да памти сваки минут проведен у болницама.
– Он је годинама лечен погрешно, причали су да има астму. Имао је ехинококну цисту, то је паразит из псећег измета, који је највероватније унео док се као мали играо у песку. То је расло и пукло је на једном фудбалском турниру у фудбалу у Бањалуци – рекла нам је Јелена.
– Течност је кренула да се излива у плућа и, када је потпуно пукла, велика количина течности излила се у плућа и био је животно угрожен. –
Борис је добио инфекцију оба плућна крила, а затим је и оперисан на Институту за мајку и дете где му је одстрањен један плућни режањ.
Извор: Република
