Пензионери који не искористе могућност за бесплатну рехабилитацију у бањама широм Србије, моћи ће у рехабилитационим центрима да бораве и о свом трошку. Наиме, како објашњава генерални секретар Удружења бања Србије Владан Вешковић, на дестинацијама попут Сокобање и Врњачке Бање тренутно има на десетине хиљада места, док их је у рехабилитационим центрима много мање.
“Наше чланице су специјалне болнице и у њима има 7.500 кревета, од чега је половина у мрежи здравственог осигурања”, наводи он.
На питање има ли у рехабилитационим центрима довољно капацитета и за грађане који желе да бораве о свом трошку, Вешковић каже да места увек има и да пензионере очекују и специјалне погодности.
“Они који се пријаве на конкурс за бесплатну рехабилитацију и буду одбијени, вероватно неће ни ићи. Ипак, капацитета има и сви пензионери могу да рачунају на специјалне повољности – уз пензиони чек могу да плаћају и на рате – три, шест или чак 12”, истиче генерални секретар Удружења.
Коментаришући стање у бањама, Вешковић каже да је бањски туризам некад био водећи, јер постоји више од 200 година.
“Он је први почео да се развија и најразвијенији је, без обзира на статистику. Није оно што је био између два рата, нажалост, јер је после Другог светског рата то постао синдикални туризам, па се изгубило на ексклузивности, и то заиста није добро. Али, имам утисак да се и то враћа”, подвлачи он.
Како каже, полако се мења старосна и професионална структура, па у бање више не иду – како се често мисли – само болесни, већ и млади људи и брачни парови са децом.
“То је нешто што карактерише бањски туризам у последњих пет година, не рачунајући пандемију корона вируса. Напредујемо, али би могло да буде боље. Имамо довољно наших туриста, а када би сви они ишли у бање ми не бисмо имали довољно капацитета. Мислим да наше бање нису за западни свет, али јесу за земље бивше Југославије, Румунију и Бугарску”, оцењује Вешковић.
Ово су најтраженије бање
Када се у обзир узме само рехабилитација, он каже да су најтраженије Врњачка и Сокобања, које су узгред и општине.
“Много се траже Пролом, Луковска и Куршумлијска бања. Такође, ту је и Ковиљача, која је најдаље отишла са својим услугама када је реч о специјалној болници. На северу Србије је Бања Кањижа и здравствени комплекс са стогодишњом традицијом. Такође, тражена је и Атомска бања, која је специјализована за мултиплу склерозу, што нико чак ни у региону не ради. Она је приватизована и има јако добре смештајне капацитете”, истиче Владан Вешковић.
Говорећи на тему приватизације бања у Србији, он подсећа да је специјална болница на Златару неуспешно приватизована.
“Она је продата конзорцијуму и годинама 17.000 квадрата на 1.300 метара надморске висине стоји и пропада. Приватизована је и специјална болница у Врањској Бањи, где Милленниум тим прави спа комплекс и од тога ће вероватно бити нешто. Друге бање нису приватизоване, и даље су државне установе”, напомиње.
Како се крећу цену болничког дана?
Цене у специјалним болницама (рехабилитационим центрима) су шаренолике. Медицински комплекс Меркур у Врњачкој Бањи је свим својим корисницима који су извршили резервације до 15. јануара за боравак у јануару и фебруару нудио попуст од 15 одсто, па је тако цена општег медицинског пансиона у двокреветној соби коштала 6.035 динара. Редовна цена је 7.100 динара по дану, а овом сумом су обухваћени сви објекти Меркура. Подразумева се минимална дужина боравка од седам дана.
Цена болничког дана, која обухвата три оброка и терапије у специјалној болници у Сокобањи, у једнокреветној соби је 6.100 динара, док је двокреветна нешто јефтинија – 5.600 динара. На самом пријему пацијенту се ради спирометрија, ЕКГ и основне лабораторијске анализе, док се све остале додатно наплаћају. Пензионери имају право на десет одсто попуста.
Цене рехабилитације у Пролом бањи варирају. Према важећем ценовнику, програм за лечење реуматолошких обољења пацијента ће од јануара до марта ове године коштати 8.390 динара по дану, за боравак у двокреветној соби. Програм за лечење обољења бубрега и мокраћних путева је нешто скупљи и његова цена по дану износи 8.690 динара.
Програм за лечење кожних обољења од јануара до марта пацијенте ће коштати 8.090 динара по дану, док је цена програма за лечење гастроентеролошких обољења 7.390 динара.
У Луковској бањи основни болнички дан на бази полупансиона у хотелу Бела јела, у периоду од јануара до марта, пацијенте кошта 7.890 динара. За пензионере је предвиђен попуст од пет одсто у периодима од јануара до маја и од октобра до децембра. Такође, пензионери имају могућност плаћања на шест месечних рата административном забраном током целе године, за боравак од пет и више дана.
Један хотел у Куршумлијској Бањи у периоду од јануара до марта има утврђене цене терапијског дана, па тако стандардна соба кошта 8.490 динара, комфорт соба 8.990, док се једнокреветна соба и апартман могу наћи по истој цени од 9.490 динара.
Како се наводи на њиховом сајту, терапијски дан обухвата wеллнесс дан и четири терапије дневно – електротерапију, хидромасажу у лековитој води, апликовање лековитог блата и хидрокинезитерапију.
“Све терапије се одвијају по препоруци лекара и након лекарског прегледа. Терапије одређује бањски лекар према индикацијама, а обављају се свакодневно – и викендом и празником”, наводи се у понуди овог хотела. Пензионери могу да остваре попуст од пет одсто на редовне цене уз последњи пензиони чек.
За бесплатан боравак пензионера у бањама држава издваја 1,13 милиона динара
Подсетимо, Управни одбор Републичког фонда ПИО донео је одлуку о трошковима рехабилитације корисника пензија и цени смештаја пратилаца, по установама, по дану боравка.
Како је прецизирано у Одлуци објављеној у Службеном гласнику 10. јануара ове године, у 26 бања широм Србије трошкови рехабилитације корисника пензије износе 4.900,98 динара по дану, док цена смештаја за пратиоца износи 3.241,36 динара.
“Финансијским планом РФ ПИО за 2025. годину на име друштвеног стандарда корисника пензија планирана су средства у висини до 0,15 одсто изворних прихода Фонда, тачније 1,40 милијарди динара. Захваљујући повећаним изворним приходима Фонда у односу на упоредни показатељ претходне године, то је за 160 милиона динара више у односу на 2024”, наводи се у саопштењу ПИО фонда.
Од укупног износа, за финансирање трошкова рехабилитације корисника пензија у здравствено-стационарним установама и бањско-климатским лечилиштима издвајају се средства у висини од 81 одсто укупних средстава намењених за друштвени стандард корисника пензија, а у износу од 1,13 милиона динара.
Бизнис.рс/Мондо
