Наиме, данас европски ареал шакала обухвата све земље бивше Југославије и њене суседе, као и Азербејџан, Грузију, Јерменију, Молдавију, Русију, Турску и Украјину.
Поред бројних чинилаца због којих се шири (прилагодљивост, отпорност на болести, појава дивљих депонија на којима се храни, недостатак природних непријатеља…) један од фактора, испоставило се, јесте и велика издржљивост, сналажљивост и огроман радијус кретања ове животиње. То је и научно потврђено.
Пре четири године, стручни тим на челу са проф. др Душком Ћировићем са Биолошког факултета у Београду је, уз подршку локалних ловаца из Јакова и Сурчина, маркирао шакала са ГПС огрлицом. Млади мужјак, назван Која, у то време био је стар око две године. Циљ праћења шакала био је да се уз помоћ напредне технологије прикупи што више информација о њиховом кретању, величини територије, преференцији станишта, понашању… Није прошло много времена до великих изненађења!
Која је на свом путовању препливао три реке: Саву, Мораву и Млаву, два пута прешао ауто-пут „Милош Велики” и три пута ауто-пут Београд–Ниш
Кретање ове јединке је било више него занимљиво. Тачно месец дана након маркирања Која је кренуо на пут. Након што је напустио ловиште „Доњи Срем” препливао је Саву и упутио се на исток. Седам дана касније, крај села Липе код Смедерева препливао је Мораву, а четири ноћи касније и Млаву. Која је у прве две недеље прешао укупно 148,5 км и отишао 76 км далеко (мерено ваздушном линијом) од места на коме је маркиран. Он је на свом путовању препливао три реке: Саву, Мораву и Млаву, два пута прешао ауто-пут „Милош Велики”, три пута ауто-пут Београд–Ниш и стигао до копа Дрмно.
Након три недеље путовања, Која је дошао до Великог Градишта, где се задржао неколико дана. Након тога, уз Дунав се враћао назад, ка западу. Поново је препливао Млаву и Мораву и дошао у Смедерево. Ту је у индустријској зони уз Дунав провео неколико дана. Млади шакал је, по својприлици, тражио своју територију и женку са којом ће оставити потомство. Зато је и прелазио огромне раздаљине и савладавао све препреке.
За четири недеље прешао је чак 264 километра. У једном тренутку, на подручју ЛУ „Голуб”из Великог Градишта та раздаљина је износила 94,5 км од места са ког је пуштен. До тада је важило мишљење да шакали имају знатно мањи радијус кретања од оног који је Која приказао.
Фото: Facebook I.N.
