Удружење родитеља деце којој је потребна додатна подршка већ годинама представља важан ослонац породицама и школама. О раду Удружења “Родитељ”, изазовима и плановима разговарали смо са председницом Снежаном Спасић.
Како тренутно функционише систем подршке деци и личним пратиоцима?
– Могу са сигурношћу да кажем да све функционише онако како треба. Немамо листу чекања и свако дете које има потребу за личним пратиоцем – има га. То је резултат дугогодишњег рада, добре организације и сарадње са школама и локалном заједницом.
Удружење постоји дуги низ година. Како су се активности развијале?
– Удружење родитеља постоји од 2014. године и од самог почетка спроводимо различите хуманитарне активности. Данас велики део рада реализујемо кроз пројекте који обухватају хуманитарне акције, прикупљање гардеробе, помоћ социјално угроженим породицама и, наравно, подршку деци у образовном систему.
Често се мисли да је улога личног пратиоца једноставна. Каква је стварност?
– То је једна од најчешћих заблуда. Посао личног пратиоца је изузетно одговоран и захтеван. Они балансирају између очекивања родитеља, наставника, школе, Удружења и самог детета. Нису ту само да прате дете од куће до школе, већ да му помогну да се укључи у наставу, социјализује и функционише у школском окружењу.
Колико је значајна подршка институција и заједнице?
– Подршка је кључна. Захваљујући доброј сарадњи и адекватним условима рада, укључујући и опрему и организацију, успели смо да створимо систем који заиста функционише. Ово је трећа година како радимо у овом обиму и резултати су видљиви.
Да ли постоји интересовање за рад у Удружењу?
– Постоји велико интересовање, што нам је посебно драго. Имамо довољан број људи који желе да раде као лични пратиоци, а деца редовно похађају школу и добијају подршку која им је неопходна.
Који су планови за наредни период?
– Планирамо да организујемо радионице за родитеље. Многима је у почетку тешко да прихвате чињеницу да је њиховом детету потребан лични пратилац. Желимо да им помогнемо да то лакше прихвате и да заједно радимо на добробити деце. Када се родитељи оснаже и информишу, и деци је лакше да напредују.
Шта бисте издвојили као највећи успех Удружења?
– То што свако дете има подршку која му је потребна. Радимо осетљив и одговоран посао, али када видите да деца напредују, да иду у школу и да се осећају прихваћено – знате да је сваки труд вредео.
