Социјална пензија више није само иницијатива за увођење социјалне – гарантоване пензије, већ је једно од полазишта у борби против сиромаштва. Основно је да знамо да ако неко нема пензију и не може да је добије, има више од 65 година и нема друге приходе, да је очигледно у зони сиромаштва, сматра Милан Kркобабић, министар за бригу о селу.
– Сви морамо добро да се запитамо шта смо у стању да урадимо да помогнемо људима који су у зони сиромаштва. То нам је цивилизацијски задатак, то је мерило цивилизацијског узлета – наводи министар..
Он објашњава да, на пример има људи који имају 14 година, 11 месеци и 29 дана радног стажа, а не стичу право на пензију јер је минимални прописани услов 15 година. Они најчешће нису корисници ни социјалне помоћи, немају имовину нити било који други вид прихода, а међу њима је евидентно највећи број жена са села.
Kркобабић је истакао да се овај институт социјалне политике базира на концепту социјалне политике Европе и савременог света.
– Више од 100 земаља света већ има неки вид социјалне – гарантоване пензије”, рекао је Kркобабић и посебно истакао „Да не буде забуне, то није класична пензија и неће се исплаћивати из пензионог фонда – наведено је у саопштењу.
Иницијатива за увођење института социјалне – гарантоване пензије у износу не мањем од 100 евра, у динарској противвредности, која ће се једном годишње усклађивати са трошковима живота, упућена је од стране Министарства за бригу о селу радној групи за израду Предлога стратегије за унапређење положаја старијих лица у Србији за период од 2024. до 2030. године.
Према проценама, тренутно око 200.000 људи старијих од 65 година у Србији не остварује право на пензију, а међу њима је више од 85 одсто жена. До сада се појавило неколико варијатни и модела за критеријуме по којима би се добијала социјална пензија. У оба би основни услов био да је грађанин старији од 65 година.
Према првом моделу би се тестирао само пензијски приход, тј. да ли особа остварује право на пензију или не. Према другом моделу, социјална пензија би се додељивала након провере материјалног стања, тј. узимала би се у обзир поред прихода и вредност имовине коју неко поседује. Други модел се истиче као ефикаснији и исплативији од два предложена.
