Наши људи дубоко поштују обичаје и веровања, посебно у дане када се присетимо светитеља и мученика који су своје животе посветили вери. За Српску православну цркву је управо један такав дан, 13. новембар, посвећен сећању на Светог апостола Стахија, Амплија, Урвана и седамдесет малих апостола који су ширили хришћанство.
Док сви знамо за дванаест великих апостола, хришћанска традиција памти још седамдесет њих, познатих као „мали апостоли“. Међу њима су Свети Стахије, Амплије и Урван, који су својим животом показали дубоку посвећеност Христу.
Свети Стахије био је први епископ Византа и помоћник Светог Андреја Првозваног. Познат по праведности и убедљивим беседама, многе је преобратио у хришћанство. После шеснаест година вођења цркве, мирно је преминуо 54. године. Његово сећање посебно је поштовано у Румунији и Русији.
Молитва за помоћ и заштиту
Према народном веровању, они који тог дана буду искрено молили Светим апостолима добијају Божју заштиту и помоћ. Молитва гласи: „Апостоли свети, молите Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим. Амин.“
Верује се да искрена молитва у оваквим данима доноси олакшање и утеху свима који се нађу у невољи, пише портал Она.
Свети Амплије постао је епископ у Лиди, а Урван у Македонији. Њихова борба против паганских идола и преданост проповедању вере Христове довела је до мученичке смрти.
Верници се 13. новембра присећају и Светог Наркиса, епископа Атине који је због вере мучен до смрти, Апелија, епископа Ираклије Тракијске, који је спокојно преминуо у дубокој старости, и Светог Аристовула, брата апостола Варнаве, који је проповедао хришћанство у Британији.
Ови светитељи представљају пример искрене љубави и преданости Богу, подсећајући вернике колико вера и храброст значе у животу.
ЗАНИМЉИВОСТИ: НАШ МОЗАК НАС УВЕК ИЗНЕНАДИ!
Ако сте веровали да се врхунац интелектуалне моћи негде завршава после студентских дана, наука има сасвим другачију поруку.
Идеја да мозак ради најбоље док смо млади, а да после 30. године све креће низбрдо, звучи уверљиво само док се не погледају нова истраживања.
Научници из Аустралије спровели су анализу више од хиљаду учесника и дошли до изненађујућег закључка: најбољи период за рад мозга није двадесете ни тридесете, већ интервал између 55. и 60. године живота.
Учесници ове старосне групе показали су супериорност у стратешком мишљењу, моралној зрелости, аналитичким способностима и отпорности на когнитивне заблуде. Другим речима, када је реч о стварној интелигенцији која нам помаже да се снађемо у сложеним животним и моралним ситуацијама, мозак управо тада ради најефикасније.
Зашто мозак сазрева баш тада
Истина је да се са годинама смањује брзина реакције, као и способност брзог памћења и рачунања. Али то је само део слике. Са годинама расте нешто много важније: кристализовани интелект, односно база знања, искуства и логичких модела који се граде целог живота.
Такав интелект не само да надокнађује пад брзине, већ даје предност у реалним изазовима. Када треба донети важно пословно решење, водити тим, изабрати прави приступ компликованој ситуацији или сагледати последице, искуство постаје најјачи алат.
Психолози ово стање називају „интелект зрелости“: способност да се нови проблеми решавају на основу дубоког, вишедеценијског резервоара искуства који олакшава доношење одлука.
Како старост утиче на личност и доношење одлука
Оно што додатно изненађује јесте да паралелно са растом зрелијих менталних функција следе и важни помаци у личности. Истраживање показује да поузданост и одговорност досежу врхунац око 65. године, док емоционална стабилност расте све до 75.
Људи у тим годинама постају толерантнији, сабранији и сигурнији у своје ставове. То значи да се одлуке доносе мирније, мудрије и са мање емотивних осцилација.
Још једна фасцинантна ставка: морално расуђивање, односно способност да се поступа по принципима и вредностима, наставља да јача чак и после 70. године. Научници ово описују као улазак у „касну зрелост“, фазу у којој човек не размишља само ефикасно, већ и етично.
Зреле године нису крај, већ почетак
Многи људи после 45. године пролазе кроз унутрашњи преокрет. Делује као да су млађи бржи, модернији и боље прилагођени свету који се мења из дана у дан. Али наука поручује супротно: управо тада мозак улази у фазу најјаснијег, најзрелијег функционисања.
Не чуди што се у корпоративном свету стратешке позиције често поверавају особама старијим од 50 година. Они доносе одлуке које спајају разум, искуство и отпорност на притисак, што је комбинација коју млади ретко могу да имају.
Још једна добра вест: зрело размишљање омогућава да се боље сагледају узроци и последице. Одлуке се не доносе вођене тренутном емоцијом, већ промишљено, смирено и у складу са ширим контекстом.
Најбоље време тек долази
Ако имате нешто више од четрдесет година, одлична вест је да ваш мозак управо улази у период максималне ефикасности. Ако сте млађи, немојте журити: ваш интелектуални врхунац тек долази и биће једнако важан као енергија младости, само са другачијим предностима: тачношћу, стабилношћу и зрелошћу.
Зато наука јасно поручује: године нису препрека, већ ресурс. Кључ је у томе да научимо како да га користимо, пише Жена.Блиц
