Био је порекла племићког и близак сродник Теофила, патријарха александријског, после чије смрти би посвећен за патријарха
Водио три љуте борбе за свога живота: с јеретицима Новацијанима, с јеретиком Несторијем и са Јеврејима у Александрији. Новацијани су постали у Риму и тако прозвани по Новацијану презвитеру, јересоначалнику.
Они су се гордили својом врлином, ходили су обучени у бело одело, забрањивали су други брак и држали су да се не треба молити за оне који учине смртни грех, нити примати натраг у цркву оне који једанпут отпадну од цркве, па ма се они горко кајали. Kирил њих победи и истера из Александрије заједно са њиховим епископом.
С Јеврејима била је борба много тежа и крвавија. Јевреји су се били осилили у Александрији још од почетка, како је Александар Велики засновао тај град. Њихова мржња према хришћанима била је бесна и смушена. Они су убијали хришћане мучки, тровали, на крст распињали.
После дуге и тешке борбе Kирил је успео код цара Теодосија Млађег, да се Јевреји протерају из Александрије. Његову борбу пак против Несторија, патријарха цариградског, решио је Трећи васељенски сабор у Ефесу.
Том Сабору председавао је сам Kирил, заступајући у исто време и папу римског Целестина, по молби овога, који због старости није могао доћи на Сабор.
Несторије буде осуђен, анатемисан, и од цара прогнан на источну границу царства, где је и умро смрћу ужасном (јер му црви разједу језик, којим је хулио Пресвету Богородицу називајући је Христородицом). После свршене борбе Kирил је у миру проживео и ревносно пасао стадо Христово. Представио се Господу 444. године. За њега се каже да је саставио „Богородице Ђево радујсја!“
Ово је текст те молитве:
Богородице Ђево, радуј се Благодатна Маријо, Господ је с Тобом: благословена си Ти међу женама, и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.
