Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је у протеклој деценији Србија испунила више од 70 одсто дефинисаних циљева и спровела десет најважнијих реформи у циљу борбе против сиве економије.
Мали је, председавајући Координационом телу за сузбијање сиве економије поводом обележавања десет година заједничке борбе на том плану, нагласио да је захваљујући тим реформским мерама Србија од земље која је била пред банкротом стигла до економски стабилне и успешне земље, што потврђују високе стопе раста, макроекономска стабилност и на крају добијени инвестициони рејтинг.
Први потпредседник Владе је као најзначајније реформе издвојио еФискализацију, еФактуре, Закон о инспекцијском надзору, Закон о јавним набавкама, безготовинско плаћање, реформу паушалног опорезивања и Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у пољопривреди.
Он је, такође, поменуо и лакши долазак до ПИБ-а при регистрацији у АПР-у и ослобођање плаћања фирмарине за мала и микро предузећа, константно смањење пореског оптерећења зарада и покретање портала еПорези, на којем привреда све пореске пријаве подноси електронским путем.
Ту борбу су започели Влада Србије и Александар Вучић док је био председник Владе, нагласио је Мали, уз честитке свима који су били део реформског процеса и борбе да Србија буде уређена држава.
Према његовим речима, данас смо друга највећа растућа економија у Европи, са рекордно ниском незапосленошћу, земља која бележи рекордан ниво страних директних инвестиција и 2027. године биће домаћин манифестације ЕКСПО.
Први потпредседник Владе је поручио да Србија има јасан циљ да 2027. године има просечну плату од 1.400 евра, просечну пензију од 650 евра и да минимална зарада расте до нивоа од такође 650 евра.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић истакла је да је током ове деценије много постигнуто не само у смислу конкретних резултата, него и у погледу јачања пореског морала, ставова и свести грађана.
Када смо почели ову борбу оснивањем Савеза за фер конкуренцију, сива економија је била готово на нивоу 30 одсто нашег БДП-а. То је отежавало конкурентност наше привреде, али и финансије и буџет, истакла је Јовановић.
Она је подсетила на то да су убрзо након што је поднета иницијатива, формирани Координационо тело и стручна група, коју су чиниле институције и привреда, сарађујући на изради првог Националног програма за сузбијање сиве економије, усвојеног 2019. године.
Након што је на састанку једногласно усвојен Извештај о раду, министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић и председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а Зоран Даљевић потписали су Споразум о сарадњи на сузбијању нелегалне трговине.
Састанку Координационог тела присуствовали су, поред министра Момировића, министарка привреде Адријана Месаровић, министарка правде Маја Поповић, министарка државне управе и локалне самоуправе Јелена Жарић Ковачевић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић, министар туризма и омладине Хусеин Мемић и председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а Зоран Даљевић.
