ŠPURIJUS -Analiza nove pesme Dobročinitelji

Svi mi u sebi nosimo taj unutrašnji glas koji se budi i povremeno nas usmerava u radnjama i odlukama koje donosimo. Pogotovo one koje se donose na vrat-na nos, pa šta nam Bog da, a život pruži. Ili uzme, svejedno je, nama gubitnicima i otpadnicima na ovim tričavim stazama nesigurnog života, što ga uredno okaljavamo i privijamo uz svoje skute.

Ta slutnja za užicima koje nikada nećemo sebi priuštiti, ledeni kockarski pogled na zelenu čoju i sigurne ruke koje drže dobitnu kartašku kombinaciju, težnja ka lagodnom životu i neskriveni boljitak, koji je uvek tamo negde preko žice, vidljive ili ne, no uvek neka prepreka spava i cvili snom pravednika. Da, bolji život tiho spi, ali prevare, svake prirode i vrste, uvek su budne i čekaju da na plamenu ljudske neopreznosti zajašu na krilima očaja, bede i čovečje beskrajne gluposti, čitaj lakomosti.

Tu halapljivost nasrtaja na sebe same, splitska grupa Špurijus opisuje u svom novoobjavljenom singlu „Dobročinitelj“. Skroviti maskenbal pretvara se u pir izbezumljene ljudske rase koja uživa u beskrajnim obećanjima sitnih rukovodilaca nesrećnih duša, gde svoju moć izdižu na pijedastal neokrunjenih kraljeva, a svu svoju ružnoću prikrivaju brigom za potomke svojih podanika i nude sreću na dalekim neosvetljnim pločnicima svojih pokrovitelja. To pokroviteljstvo traje koliko i dah leptira na dlanu izgubljenog dečaka u nebuloznim reklamama šarenih kutija u samicama, što zovu se stanovi za lojalnost predvodniku čopora. Ali koga briga za to. Osećaj sreće i izbezumljenog poverenja u autoritet, jači je od svakog dobročinstva nastalog iz zdrave pameti, moćnije od svake slepe vere u samoga sebe. Virtuelni ugodjaj jači je od svakog stečenog utiska vlastitih očiju na obali mora, planine ili malog puteljka iza neposečene borove šume.

Baveći se čovečanstvom u svom dvorištu, Špurijus se bavi sa svima nama, lažnim svečanostima na kojima, sem lepe reči i ruke na ramenu, ništa opipljivog nema, a i neće biti. Svest treba da proradi, da se aktiviraju sećanja i da se razbije ta lažna sreća kolektiviteta i, kako pesma kaže, planetarnog dobročinstva.

Angažovanost teksta mora u svima nama da probudi tu nagomilanost učmalosti i nezainteresovanosti, ne samo za druge, nego i za sebe same. Savremena tehnika, kroz celularnu zabavu i sreću, toliko nam je suzila privatnost, da se izgovorene reči pretvaraju u bezličnost osećanja, misli i dela, pretvaramo se u gomilu pokusnih kunića, a sve radi nagomilavanja kapitala moćnika i njihovih malih poslušnika.

Prava pank rok pesma „Dobročinitelj“ nije nosilac srednjeg staleža, jer on, od onih ratova gde se poubijasmo izmedju sebe na radost onih koji dugoročno osmisliše obespravljivanje i udenuše čip večne gluposti i kratkotrajne potrošačke sreće u glave istih, ne postoji. Ali u songu biva opevana svakodnevnica naše radosti ka švedskom stolu, sklonost ka bezličnoj gomili i „usiljenim prijateljstvima“. Sve laž do laži, prevara do prevare. Ali koga briga za to, tu su fejsbuk, instagram i ostali kolektiviteti nesreće malog uličnog čoveka.

Uvodni deo sa orguljama daje numeri posebnu draž, demistifikuje brigu za čovečanstvo i njegovu okolinu gde je bitan je samo trenutak sadašnjice, daje onaj svečani ton ko bajagi uzdignute sreće. I onda ulazi
moćna gitara koja nas vraća u stvarnost. Vokal jasan i jezgrovit. Bubnjevi malo tiši, ali vešto pokrivaju noseći ritam bas gitare. Sve deluje skladno, brzo, izmedju redova, više nego poetičnog glasa, a sve vodeći slušaoca u smislu temeljnog otrežnjenja. Toliko je te toksičnosti u nama, da će vreme pokazati da li je Špurijus uspeo u svom naumu, da nas ustavi bar za čas, ako ne, onda bar malo uspori kako bi uživali u pogledu u samoga sebe, te prikrivene dubine ljudske duše i misli koje su uvek kontrolisane od, što Male, što Velike, Bratilje.

Song ima apsolutno zavrednelu podršku, u pravo vreme je izbačen, nudi nam učešće u toj neravnopravnoj borbi, ali i otvara mogućnost da prevazidjemo sve svoje strahove i izborimo se za vlastiti stav. Naravno, očekujem i kompletan album gde će se, iskreno nadam, Špurijus predstaviti u svetlu stabilnog, ne samo malog klupskog benda, nego muzički domišljatih umetnika koji tek imaju šta da kažu. Njihova reč će se tek čuti. Sve to ako istraju na ovom putu na kome su, a on nije autoput, ni magistrala, ni asfalt, nego samo tucanik, sa rupama i provalijama koje jedva čekaju da budu ugažene. Ali, to je i put slobodne misli, otklona svih strahova i stega. To je prkos, nada i osmeh… U svakom slučaju, za sada, odlična ocena za momke iz Špurijusa.

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/spurijus-analiza-nove-pesme-dobrocinitelji/