Грађани Србије највише новца троше на храну, безалкохолна пића, становање и рачуне, а у просеку месечно више потроше него што зараде.
Републички завод за статистику (РЗС) објавио је извештај „Приходи у новцу и у натури и лична потрошња домаћинстава за 2024. годину“, у коме се наводи да су минуле године у односу на 2023. годину приходи виши за 11,1 одсто, док су и издаци повећани за 11,2 одсто.
У извештају се наводи и да је 2021. просечна зарада у новцу у натури износила 71.733, док је прошле године скочила на 97.705 динара. С растом прихода расла је и потрошња па су тако грађани пре четири године просечно на личну потрошњу издвајали 71.902 динара, док је 2024. на њу ишло чак 98.165 динара.
РЗС наводи да највећи удео у приходима сва домаћинства имају из редовног радног односа – 53,4 одсто, док пензије чине 30,6 одсто. Од пољопривреде, лова и риболова грађани имају 3,9 одсто. С друге стране, највећи удео у личној потрошњи чине издаци за храну и безалкохолна пића – 36,6 одсто илити 35.919 динара од просечне зараде, док се за становање, воду, струју, гас и остала горива просечно месечно потроши 16,3 одсто или 16.027 динара. На алкохол и дуван је 2023. одлазило 4,5 одсто зараде, а прошле године 4,4 или 4.363 динара.
Београђани за ресторане и хотеле у просеку месечно дају 4.629 динара, за храну и безалкохолна пића 37.170 динара, а за образовање издвајају само 1.428 динара. С друге стране, знатно мање новца за алкохол и дуван дају људи у београдском региону, просечно 3.722 динара у поређењу са грађанима у западној Србији, који троше 5.029 динара, односно у јужној и источној Србији, где у просеку искеширају 4.729 динара.
Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) наглашава да потрошачке навике у свим деловима Србије нису исте као и да је увек потребно издвојити више новца од примања.
– Цене у окрузима нису исте. Београд и Нови Сад предњаче па су приходи и расходи ту већи. Тешко је доћи до разлике новца од прихода и онога колико се стварно потроши. Поред месечних примања многи грађани имају и минималне приходе из других послова који у суштини не могу битно да смање трошкове, али могу да помогну код куповине.
Приходи у новцу и натури по регионима
Београдски регион 112.734
Регион Војводине 92.765
Регион Шумадије и западне Србије 92.598
Регион Јужне и југоисточне Србије 90.652
– Годинама уназад грађани највише новца троше на храну и пиће, али ове године су трошкови становања и комуналије већи од континуираног раста плата и пензија. Исто тако, цене хране у већим градовима не прате раст зарада.
Највећи удео у личној потрошњи
храна и безалкохолна пића – 36,6 одсто
становање, воду, ел. енергија, гас и остала горива – 16,3 одсто
транспорт – 8,9 одсто
остали лични предмети и услуге – 5,9 одсто
комуникације – 5,4 одсто
рекреација и култура – 5,2 одсто
одећа и обућа – 4,7 одсто
алкохолна пића и дуван – 4,4 одсто
здравље – 4,1
издаци за остале групе личне потрошње – 8,5 одсто
РЗС
Курир
