Дипломирани теолог и психолог Дарко Николић пружа смернице за поступање у овим ситуацијама, осветљаваћи црквене норме и традиције везане за славу, у исто време помажући породицама да очувају духовни и традиционални интегритет током изазовних тренутака губитка домаћина.
– Ово питање јесте стална дилема и покреће полемике и недоумице. Наш народ има различита мишљења треба ли славити или не прве године након што је домаћин преминуо, међутим став Цркве је потпуно јасан. Крсна слава се прославља у континуитету и без престанка, па и у случају смрти домаћина или неког од укућана. Она се прославља подједнако и у добру и злу, у благостању и радости, па и онда када је породица у жалости. Сходно томе, укућани треба да наставе да славе славу и обичаји прослављања крсне славе се не мењају. Само се мења то да нам недостају најмилији, али и у тим случајевима не треба очајавати већ се молити за спасење њихове душе и радовати поновном заједничком сусрету у Царству Небеском.
Прве године је посебно тешко обележити славу зато што смо остали без најближег рода, па Николић објашњава како онда треба изгледа обележавање славе те прве године.
– На дан славе, најпре наследник, а по могућности и остали чланови породице, требало би да прво оду на литургијско сабрање односно на службу у цркву, на место где ће се помолити за здравље и напредак породице, а исто тако и за преминулог домаћина, да их се сећамо, помињемо и молимо за спасење њихових душа. После се молитвена успомена на нашег заштитника наставља у дому уз славски колач, жито, вино и свећу које је претходно свештеник освештао читајући молитве и помињући оне које славе, али и наше претке који су славили и од којих смо наследили крсну славу. То се нарочито види из молитве којом се освећује славско жито. Свештеник моли Господа да благослови разноврсне плодове (жито и плодове који се у њему налазе) и освети оне који их буду јели, јер су свечари принели ово у славу Његову односно славу Божију, а у част светога којег тог дана прослављамо, и за спомен оних који су преминули у благочестивој вери (мислећи се на наше претке и сроднике) који су нам славу предали.
Многи имају недоумице око тога да ли је неопходно припремати славски колач и кувати жито, али Дарко Николић потврђује да у вези с тим нема промена.
– Наше предање нам говори да је Свети Сава као главне симболе и обележја славе одабрао исте оне које је и сам Господ Исус Христос изабрао на Тајној вечери, а то су хлеб и вино. Поред тога, Свети Сава је у славска обележја укључио и скувану пшеницу, односно славско жито које се кува за помен и покој душа наших сродника и предака. Жито симболизује нов живот јер садржи у себи клицу новог живота, а знамо да се из посејаног зрна рађају нови плодови. Закључак је да и после смрти домаћина, укућани настављају да прослављају заштитника уз славски хлеб, жито, вино и свећу, и у том погледу апсолутно нема никаквих промена.
еспресо/Жена Блиц/Марија Брчић
