Србија и свет данас обележавају 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату, у сећање на 11. новембар 1918. године,када је потписано примирје којим је окончан Велики рат.
Централну државну церемонију полагања венаца на спомен-костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу у Београду, предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.
Венце ће положити и делегације Министарства одбране и Војске Србије, представници Града Београда, представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, борачких удружења и дипломатског кора.
Пре централне церемоније, Селаковић, изасланик председника Републике Србије, положиће венац на Споменик незнаном јунаку Авали, а затим се и уписати у спомен-књигу.
Србија је била прва нападнута у Великом рату, остварила је и прве победе на Церу и Колубари, последња је завршила ратне операције, а процентуало је и највећи страдалник тог рата – велику победу платила је губитком између 1,1 и 1,3 милиона људи, односно готово трећине становништва или 60 одсто мушке популације.
Четворогодишји рат, до тада највећи у историји, окончан је у 11 сати, 11. новембра 1918. године, када су силе Антанте – Русија, Француска и Велика Британија потписале примирје са централним силама – Немачком и Аустроугарском, на територији данашње Француске, на линији ратовања, у посебном вагону француског маршала Фердинанда Фоша, у шуми у близини Компјења.
Тиме је договорено примирје на западном фронту – прекид ватре, повлачење немачких трупа, размена заробљеника, као и споразум о ратној одштети и уништавање немачких ратних бродова и подморница.
Српска војска је учествовала на јужном фронту, где је постигла највећи продор који је једна од сила савезница постигла – пробој Солунског фронта.
Симбол овог празника у Србији је Наталијина рамонда, позната и као „цвет феникс“, јер се и српска војска после свих страдања и губитака, преласка преко Албаније, Солунског фронта, „подигла из пепела“ и однела победу.
Названа по краљици Наталији Обреновић, која са мотивом албанске споменице симболизује страдања српског народа и сва искушења кроз која је прошао током тог рата.
Наталијина рамонда расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште славне битке у Великом рату.
Албанска споменица, за верност отаџбини је државно војно и цивилно одликовање додељено свим припадницима српске војске који су се у зиму 1915. и 1916. године повлачили преко неприступачних предела Албаније, до Грчке, Крфа, где су се уз помоћ савезника опоравили, повратили снагу и кренули у пробој Солунског фронта, 1918. године.
Према одредбама Закона о државним и другим празницима, у Србији се Дан примирја као државни празник 11. новембра, од 2012. године обележава нерадно.
Овај дан обележава се и у свету, па је тако у Великој Британији, Канади, Аустралији и Француској, 11. новембар дан сећања на ветеране из Првог, али и Другог светског рата.
Велика Британија га обележава од прве годишњице, 11. новембра 1919. године, а симбол празника у тој земљи је црвени цвет мака.
Први светски рат је формално завршен Версајским миром 28. јуна 1919. године.
ГЗС/Танјуг
