Просечна годишња температура у Србији порасла је за скоро два степена Целзијуса, што је значајно изнад глобалног просека. Климатолози упозоравају – ако се тренд настави, у наредним деценијама нас очекују температуре од чак 50 степени.
Најтоплија година у историји мерења
Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, 2024. година била је убедљиво најтоплија у Србији од почетка систематског мерења. Просечна годишња температура достигла је 13,3 степена Целзијуса – скоро цео степен више од претходног рекорда из 2023. године.
Србија се загрева брже од глобалног просека
Иако је глобално загревање планетарни феномен, Србија бележи изразито брзи раст температуре. У последњим деценијама просечна годишња температура у нашој земљи порасла је за скоро два степена – више него у већини делова света. Стручњаци упозоравају да климатске промене у нашем региону напредују брже него глобално.
Средина века: температуре до 50 степени?
Проф. др Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета упозорава да ће средином века температуре у урбаним срединама достићи 42 степена при влажности од 50%, а у екстремним условима и до 50 степени при влажности од 20%. Она додаје да ће у будућности у свакој деценији бити 2–3 године са „смртоносним“ топлотним таласима.
Суше као нова нормала
Према различитим сценаријима, до средине века просечна температура у Србији могла би да порасте за више од три степена, а до краја века и до шест степени у односу на период 1961–1990. Суше ће, према речима проф. Вуковић Вимић, постати редовна појава – док је некад била једна сушна година по деценији, до 2050. се очекује суша сваке године.
Урбана топлотна острва и последице
У урбаним срединама топлотна острва представљају додатан ризик – температуре у градским језгрима могу бити и до 10 степени више него у околним зеленим зонама. Разлог је недовољна покривеност зеленилом и повећано загревање бетона и асфалта.
Србија – „врућа тачка“ климатских промена
Портал „Клима101“ наводи да је Србија једна од „глобалних врућих тачака“ и шампион Европе по рањивости на климатске промене. Поред географског положаја, лоше климатске политике додатно погоршавају ситуацију.
Урош Давидовић, метеоролог и докторанд на Економском факултету, указује на ГАИН индекс као меру прилагођености држава на климатске промене – Србија се налази на дну европске лествице, што значи да су сектори као што су пољопривреда, водопривреда и енергетика у озбиљном заостатку у прилагођавању новим климатским условима.
Географски положај као кључни фактор
Метеоролог Иван Ристић објашњава да је за екстремне температуре у Србији кључан утицај Афричког антициклона и комбинација са Исландским циклоном. Та комбинација доводи до топлотних купола које могу да трају недељама, па и месецима.
– Балкан је често прва мета оваквих атмосферских система, а ваздух из Сахаре може стићи до нас у року од једног до два дана – наводи Ристић.
А зими – обрнути проблем
Зими, Карпати блокирају продор арктичког ваздуха, па хладноћа теже стиже до Србије. Управо тај географски положај доприноси томе да се наша земља загрева брже од других региона.
