Како даље објашњава, ово је период када обично због временских прилика вируси највише харају, те истиче да је адекватна исхрана сада кључна и да се чувау они који су najugroženniji, а то су особе које имају неку придружену болест, особе са слабим имунитетом, старије особе и деца.
Према речима нашег саговорника, кључ није само у борби против вируса, већ у поправљању општег стања организма и промени животних навика.
„Тренутно имамо сезону вирусних инфекција, која се мање-више понавља сваке године. Вируси се мало мењају, али неки се и понављају. Суштина је у томе да то није само један вирус, него је више вируса. Неко има и по неколико вирусних инфекција у исто време, са више вируса мора да изађе на крај. А затим се реактивирају и неки стари вируси кад започне стање инфламације“, прича нам на почетку др Каменов.
Суштина је у томе, прича он даље, да није проблем само у вирусима, него и у стању организма.
„Ми се увек секирамо који ће вируси да дођу, а никад се не секирамо шта ћемо ми то да променимо у нашем стању здравља да се боље одупиремо. Што је стање организма горе, све он горе реагује. Знате, Луј Пастер се целог живота бавио бактеријама, а на крају је рекао: „Бактерије ништа – организам је све“. То ми заборавимо. Моји савети су да се обавезно подигне витамин Д, и то нека мало већа доза него уобичајена летња. Витамин Д је главни фактор који поправља одговор на вирусе, јер доприноси да се вирус убије у нашим ћелијама и да се инфекција не развија. Ми имамо проблем са претераном реакцијом имунског система, и тада ми у ствари болујемо“, објашњава нам имунолог Каменов.
По његовом мишљењу, исхрана је одлучујућа.
„Исхрана је одлучујућа. Затим, сви остали проблеми су најчешће везани за стомак, ти који имају болестан стомак, надимање, гасове, који се трују млеком… Ако некоме смета нека храна, то мора да избаци. Не сме то да користи уопште. Навике су чудо Божије, најтеже се мењају, али суштина је да се промене. То је био случај и код ковида. Они који су се тровали млеком најчешће су доживљавали најтеже облике клиничких слика. Развијају се хроничне болести, шећерна болест, дегенеративне промене мозга – све потиче од лоше хране на крају, без обзира што се накачи вирусна инфекција“, детаљан је наш саговорник, који подсећа како је некада Хипократ говорио.
„Хипократ је пре 2.000 година рекао: „Све болести потичу из црева.“ Онда је рекао: „Нек вам храна буде лек, да вам лек не би постао храна.“ И на крају је рекао: „Ко неће да промени своје навике, немој га лечити, нек се сам лечи.“ Је л’ има ту нешто да се дода? Нема. Али, сад су модерни лекови. Сви доктори дају лекове. Не кажем, неко кад заглави у блато мора и лековима да се лечи, али суштина је унапређење здравља“, додаје доктор.
Како даље саветује доктор, биран је и унос цинка, селена.
„То су ти олиго-елементи, антиоксиданси, који у ствари чине да тај одбрамбени одговор не прави колатералну штету. Пошто тога нема довољно у воћу и поврћу данас, морају се користити суплементи. Пробиотици морају да се користе. Та поремећена црева морају да се исправе, јер бактерије које смо мање-више убили лековима недостају, црева цуре, и то доприноси развоју болести. Пробиотике треба бирати – нису сви исти и нису сви ефикасни. Треба се ослонити на препоруку лекара или на проверене произвођаче који су се озбиљно бавили истраживањем сојева“, саветује доктор.
Говорио нам је овом приликом доктор и које су групе грађана тренутно највише погођене вирусом.
„Најпогођеније су деца и старији. Што више има година, то је здравље више пољуљано и дуже се тровао храном, да кажемо просто. Сви ти којима исправимо храну, и стари и деца, они се више не разбољевају. Али, то нико неће да чује. Цео систем је направљен да форсира лекове, то је просто мода“, истиче доктор, па додаје како се сада пацијенти жале на кашаљ, отекле слузокоже, респираторне симптоме…
„Али, неки имају и проблеме са мокраћним путевима, а жене гинеколошке проблеме. Све слузокоже страдају. Није то само ту, ту је највидљивије и чује се. Све остало се мање-више не чује и не обраћа се пажња на то“, прича нам даље.
Активност тренутно треба да буде присутна, говори даље доктор, али умерена.
Онај ко нема кисеоник и калијум, активност код њих може да буде и опасна. У ово време, када нема негативних јона у ваздуху, метеоропате морају да воде рачуна. Лагана шетњица и боравак у природи су увек добри. Али, претеривање, поготово када је неко болестан, није препоручљиво“, објашњава доктор, па истиче када можемо да очекујемо престанак овог таласа вируса.
„То ће да прође једно време док не дође хладно време, онда обично нема тога, па се опет јави у пролеће. Ипак, до тада битна је умерена храна, умерена активност, добар однос са људима, социјална интеграција, позитивна енергија и емпатија. То је суштина“, закључује имунолог Борислав Каменов.
(Telegraf.rs)
