У наредних 50 година Србија ће се суочити са радикалним климатским променама са далекосежним последицама по животну средину, економију и здравље људи, претпостављају многа научна истраживања и анализе. Србија се већ сада сматра једном од „врућих тачака“ климатских промена у Европи, а то значи само једно – Србија се загрева брже од глобалног просека!
Последњих неколико година рекли бисмо да су лета никада топлија, бар је такав осећај. Тешко се подносе, „сунце јаче пече“, а они старији препричавају како су пре 30 година одлазили на море аутомобилима без климе, ваздух је био свежији, а лета су била подношљивија. Научници упозоравају да нас у наредних 50 година очекују кључне промене:
Још топлија и дужа лета
Климатски модели предвиђају да ће лета у Србији постати толико дугачка да би могла трајати и до шест месеци. Није реч само о дужини, већ и о интензитету, а број дана проведених у топлотним таласима могао би се повећати за невероватних 13,5 пута.
– Климатске промене утичу на све већи број екстремних временских појава, укључујући све дуже и интензивније топлотне таласе, али и нагле поплаве које се дешавају услед краткотрајних, али веома јаких киша – упозорио је Владимир Ђурђевић, професор Метеорологије на Физичком факултету у Београду.
Једна од најуочљивијих промена биће драстичан пораст просечних температура.
Просечна годишња температура у Србији порашће за најмање 1,3 °Ц, а по најгорем сценарију, тај скок би могао достићи чак 3,7 °Ц. Лети температуре би могле бити драстичније, са порастом од чак 5,45 °Ц. Зиме ће постати топлије, а снег ће бити све ређи гост.
Интензивније суше
Србија је земља богата водом и другим природним богатствима, али климатске промене прете да је претворе у водом сиромашну регију. Главни проблем лежи у смањењу укупних падавина, посебно на југу и истоку земље, што ће довести до све учесталијих и интензивнијих суша.
СЛЕДИ НАМ ВРЕМЕНСКИ РОЛЕРКОСТЕРАнализе су већ сада алармантне јер је приметан трајан губитак подземних вода. У комбинацији са нижим протоцима на рекама, овај недостатак воде биће критичан за пољопривреду и индустрију, па се поставља питање колико дуго ће постојећи водни ресурси моћи да издрже притисак.
Ако се осврнемо на ово лето и претходних неколико месеци, водостаји наших река су били веома ниски, у многим општинама проглашено је ванредно стање због несташице воде, а стока на Сувој планини остала је жедна, борба и даље траје.
Озбиљне последице по пољопривреду
У наредних 50 година пољопривреда, која је наше најјаче оружје у борби за опстанак, претрпеће највеће последице и биће једна од најрањивијих грана привреде.
Екстремне температуре и суше ће директно смањити приносе усева попут кукуруза и пшенице. Уз то, промене климе стварају идеалне услове за ширење нових биљних болести и штеточина, што додатно отежава ситуацију.
Међутим, постоји и неочекивана прилика. Климатски услови у Србији могли би постати идеални за узгој медитеранских култура попут маслина, лимуна и поморанџи.
Учестале поплаве
Климатске промене не доносе само топлије време, већ и већу учесталост и интензитет екстремних догађаја. Иако ће падавине бити ређе, када до њих дође, биће толико интензивне да ће изазвати учестале поплаве и олује са јаким ветром и градом, наносећи огромну штету инфраструктури и усевима. Истовремено, дужи и јачи топлотни удари представљају озбиљну претњу за јавно здравље, посебно за старије особе и хроничне болеснике.
Србија је једна од најрањивијих држава у Европи по питању климатских промена, а како предвиђа наука, много тога ће се променити у наредних 50 година. Иако неке промене не можемо избећи, улагање у инфраструктуру и адаптација могу ублажити страшне последице које нас очекују.
БОНУС ВИДЕО:
