Према подацима ИЗЈЗС „Батут“, прошле године је у Србији од последица кардиоваскуларних болести умрло 50.000 људи, односно, нестао је град величине Пожаревца.
Кардиоваскуларне болести су планетарни проблем, те је на светском нивоу годишње управо највише смртних случајева изазвано због те врсте обољења.
Како би се смањила поражавајућа статистика, Министарство здравља покренуло је Караван здравља са циљем информисања становништва, а истовремено и обезбеђујући превентивне кардиолошке прегледе.
Како је истакнуто на едукативним трибинама у Смедереву и Пожаревцу, кардиоваскуларне болести су високо превентабилне, односно могу се спречити уколико се на време идентификују фактори ризика.
„Министарство здравља на челу са министром Златибором Лончаром покренуло је, по мени историјску акцију, а то је кампања која ће у потпуности потврдити да држава Србија брине за њене грађане, да чувамо здравље нације“, поручио је саветник министра здравља, кардиолог Небојша Тасић.
Он је навео да је циљ Каравана здравља управо да се дође до здравих особа у радно способном периоду живота.
„Уколико се на време идентификују фактори ризика, а највећи фактори ризика за настанак болести срца и крвних судова су хипертензија (повишен крвни притисак), повећане масноће у крви, дијабетес и пушење, уколико се они идентификују на време, кардиоваскуларне болести се могу спречити“, поручио је Тасић.
Додаје да су управо због тога превентивни прегледи значајни, јер особа углавном не осећа симптоме, те не контролише редовно притисак и масноће.
„Сваки други становник Србије умире од кардиоваскуларних болести, најчешће инфаркта и шлога, а нажалост сведочимо и томе да је ту све више младих грађана, испод 45. године. Младост више није гаранција за здравље и управо због тога Караван здравља, у оквиру кога се одвијају и превентивни кардиолошки прегледи, жели да се међу младима подигне свест о томе да брину о себи, да на време промене нездрав начин живота и све оно што доводи до потенцијалних ризика“, рекао је он.
Чак половина популације Србије болује од хипертензије, рекла је на трибини докторка Снежана Плавшић из Инстута Батут.
