Početna » СРПСКА ПОЉОПРИВРЕДА СВЕ МЛАЂА Сваки седми пољопривредник потпада у категорију “младих” ТАНАСКОВИЋ: Ово је БУДУЋНОСТ! Ево шта све можете да ДОБИЈЕТЕ ОД ДРЖАВЕ

СРПСКА ПОЉОПРИВРЕДА СВЕ МЛАЂА Сваки седми пољопривредник потпада у категорију “младих” ТАНАСКОВИЋ: Ово је БУДУЋНОСТ! Ево шта све можете да ДОБИЈЕТЕ ОД ДРЖАВЕ

Према подацима из Е-аграра, сваки седми пољопривредник потпада у категорију “младих”, тачније људи испод 40 година.

Да расте број оних који живе од пољопривреде у Србији, а имају испод 40 година, потврдила је министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић на Копаоник бизнис форуму.

Према њеним речима, сваки седми власник пољопривредног газдинства има мање од 40 година, а просечна старост једног газде у Србији раније је била 61 година, док је сада 59.



То није шала, то говори у прилог чињеници да су људи из других области ушли у пољопривреду, јер су схватили шта на глобалном нивоу значи храна. Ово је будућност, додала је Танасковић.

Овај податак указује на чињеницу да пољопривреда, један од кључних стубова српске економије, данас добија ново и млађе лице, а о добрим временима за младе у пољопривреди говорила је и раније ресорна министарка Јелена Танасковић.

Државне субвенције доступне без бодовања за младе

Иначе млади пољопривредници могу конкурисати за све доступне државне субвенције без потребе за бодовањем, док су за друге фондове, попут оних у којима држава учествује заједно са Европском унијом, ИПАРД фондови, бодовање ће и даље бити потребно, али посебну предност имају млађи од 40 година.

Што се тиче националног буџета, ту нема потребе за бодовањем, јер сви добијају, а што се тиче других инвестиција, попут ИПАРД-а и кредитних линија, ту ће свуда млади имати посебан додатак у бодовима, истакла је министарка Јелена Танасковић.

Како је рекла, млади су препознати, поред ИПАРД-а, и у пројекту конкурентне пољоипривреде, познатијег као „50:40:10, где ће имати предност за добијање субвенција.

Газде пре четрдесете

И искуства из српских села сведоче да су млади итекако заинтересовани за пољопривреду. Како је за Курир изјавила Весна И. из једног села поред Рашке, одлука да се породично баве сточарством, односно козама, једна је од најзначајних које су донели.

Као професорка руског језика у средњој школи и мајка четворо деце, заједно са својим супругом Бориславом И. успела је да изгради фарму са 40 коза, и све то у свој 36. години. Како каже, као младим пољопривредницима, свака помоћ им је добродошла.

Савремена пољопривреда у Србији представља прилику и за младе људе попут мене и мог мужа. Захваљујући подршци државе кроз субвенције по приплодном грлу, успели смо да, са непуних четрдесет година, нашу малу фарму подигнемо на виши ниво и постанемо део растућег сектора пољопривреде. Сада продајемо козји сир и млеко и од тога живимо и нашим производима хранимо нашу децу. Знамо шта производимо, а наша прича показује да уз упорност, рад и подршку институција, млади могу остварити успех у руралном развоју и допринети економском напретку земље, прича Весна И.

Већа давања у свим секторима

Иначе, држава и Министарство пољопривреде одредили су веће субвенције за пољопривреду од почетка 2024. године. На пример, минимални износ премије за млеко је ове године, изменом закона, повећан са десет на 15 динара, као и минималани износ за основне подстицаје по површини биљне производње са 6.000 динара на 12.000 динара. Од 1. јануара субвенције по хектару износе 18.000 динара, а премија за млеко 19 динара по литру.


Ко има право на подстицаје?

Како наводи Министарство пољопривреде, право на подстицаје имају искључиво пољопривредни произвођачи који пријављено земљиште и обрађују у своје име и за свој рачун, док субвенције неће моћи да користе власници земље који ту земљу заиста не обрађују, већ је дају у закуп другом лицу. Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи могу поднети захтев за подстицаје на порталу еПодстицаји.

Када је у питању сточарство, право на помоћ за квалитетна приплодна грла остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства које:

– Испуњава услове прописане законом којим се уређују подстицаји у пољопривреди и руралном развоју

– jе у Регистру пољопривредних газдинстава извршило обнову регистрације за текућу годину за

највише 300 квалитетних приплодних млечних крава

– најмање 30 квалитетних приплодних оваца или овнова, а за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди за најмање десет квалитетних приплодних оваца или овнова

– најмање десет квалитетних приплодних коза или јарчева, а за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди за најмање пет квалитетних приплодних коза или јарчева

– најмање десет квалитетних приплодних крмача или нерастова


У буџету Републике Србије су за пољопривреду су предвиђена и давања за квалитетна грла, па уместо 25.000 сада субвенција износи 40.000 динара; субвенције за крмаче су повећане са 15.000 на 18.000; субвенције за овце и козе износе 10.000 динара уместо 7.000 динара; субвенције за кошнице су са 800 подигнуте на 1.000 динара

У шта млади инвестирају?

Да интересовање младих за бављење пољопривредом расте, показује и број поднетих захтева за субвенције које су им намењене. Углавном инвестирају у механизацију.

Велико интересовање младих пољопривредника забележено је у оквиру ИПАРД програма. Од почетка спровођења, млади пољопривредници су кроз 9 јавних позива поднели укупно 1.224 захтева, што је готово 40 одсто свих поднетих захтева. У оквиру Мере 1 која је намењена улагањима у примарну пољопривредну производњу, млади су поднели 1.017 захтева, док су у оквиру Мере 7, намењене развоју руралног туризма, поднели 207 захтева. Укупно је одобрено 672 пројеката младих пољопривредника са укупном подршком од готово 90 милиона евра, кажу из Управе за аграрна плаћања.

Сличан је тренд уочен и у оквиру мера руралног развоја које се исплаћују из националног буџета. На другој страни, стартап подршку за покретање примарне биљне и сточарске производње на сопственом газдинству добило је 4.684 младих пољопривредника.

Највеће интересовање млади су ипак исказали у оквиру Пројекта конкурентне пољопривреде Србије, популарног ‘50-40-10’ програма. Више од 2/3 апликаната у оквиру два јавна позива су управо млади корисници. На другој страни по подацима Е-аграра који бележи позитиван тренд међу обновљеним пољопривредним газдинствима за 2023. годину, носилац сваког седмог газдинства је особа млађа од 40 година што показује да системски донете мере дају резултате.

Курир бизнис



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept