Веридба је обичај који постоји од давнина. Иако није обавезан након што млади одлуче да се венчају, сматра се лепом традицијом коју многи практикују. Ипак, шта је заправо веридба?
Све више младих се данас одлучује на овај корак пре венчања, иако многи сматрају да је у питању старомодни обичај. Ево како се одвија веридба, какви су српски обичаји када је веридба у питању и све што би требало да знате о њој.
Најпре треба рећи да је веридба породични и “јавни” догађај којим се озваничава просидба младих, након што момак насамо запроси своју девојку. Након просидбе, пар се договара око датума када ће своју одлуку поделити са својим најближима и када ће девојка, ма колико то у данашњем жаргону чудно звучало, бити прстенована. То је сам почетак веридбе, а ево и неколико информација о овом обичају.
Веридба кроз историју
Некада су веридбе превасходно служиле да се упознају родитељи, као и чланови најуже породице. Обично су се обављале у кући будуће младе, у лепој и скромној, интимнијој атмосфери. То је такође био и тренутак када младожења од њеног оца тражи младину руку и на њу ставља веренички прстен.
Дакле, веридба је била дан када се упознају породице, када се могу бирати кумови и други најближи људи који ће имати какву улогу на свадбеном весељу, као и када се врши даровање младе од стране младожење и његових родитеља и обрнуто. Међутим, све више породица чин даровања оставља за сам дан венчања.
Након тога, гости се часте на богато припремљеној трпези, слуша се музика, и попије се која чашица више. Од будућег брачног пара на тај дан не постоји нико радоснији, а родитељи поносни.
Kако данас изгледа веридба?
Kако смо и у уводном делу рекли, све већи број младих се данас одлучује за чин веридбе. Међутим, често веридбу поистовете са просидбом, па то обаве интимно, осамљени, да би касније вест саопштили родбини и пријатељима.
Но, данас у ери дигитализације, друштвених мрежа, фејсбука и инстаграма преко паметних телефона, чини се да је немогуће било шта сакрити. Девојке једва чекају да радосну вест поделе са својим најближим пријатељима, док момцима следе задиркивања од стране другара. Kреће дељење комплимената, утркивање око лепшег прстена или пак лепше вереничке фотографије. Ту је такође и што лепша прича за околину која ће околини држати пажњу, о томе како је сам чин протекао. Ипак је све то саставни део данашњег модерног доба.
Све у свему, некада или данас, веридба је један веома леп догађај. Било да га желите сачувати само за себе, као своју интиму, или желите да целом свету викнете и покажете да ћете оженити ову прелепу девојку, односно да ћете бити нечија будућа супруга. Разлике нема
Суштина и симболика веридбе кроз векове су остале исте, мењао се једино начин на који се обављала, место, време, круг блиских људи и пријатеља. Један је од најважнијих момената у животу свих људи и нешто што се заувек памти, па се стога сви млади труде да тога дана све протекне у најбољем могућем реду. Наравно, са пријатељима се увек прослави мало јаче и луђе или се заврши у некој кафани.
Kоја је разлика између веридбе и просидбе?У различитим крајевима постоје и различити обичаји када је у питању будући заједнички живот двоје младих. Због тога је понекад тешко разграничити шта је веридба, а шта просидба. Људи често мешају ова два свечана чина. Међутим, разлике између веридбе и просидбе постоје.
Под просидбом се подразумева моменат када младић од своје девојке затражи њену руку, када је запроси. Реч је дакле о чину који њих двоје обављају сами, у интимној атмосфери, далеко од очију јавности. Међутим, треба нагласити да и овде има изузетака. Неки мушкарци сматрају да је просидбу боље обавити јавно, да сви одмах за њу чују, па одаберу неки велики јавни догађај на коме ће запросити своју вољену. То често буде нека важна утакмица омиљених тимова, концерт омиљеног певача или омиљеног бенда и сл. Тако су се на пример на недавним концертима Сергеја Ћетковића у београдском Сава центру, током две вечери 14. и 15. октобра, десиле чак 3 просидбе.
Са друге стране, веридба је чин који се обавља код куће, у породичној атмосфери, дружење и упознавање чланова породица двоје младих који су донели одлуку да отпочну заједнички живот.
Чин прстеновања
Kако ће се обавити даривање прстена зависи од воље и жеље заљубљеног пара. Да ли ће младић даривати девојци више прстенова или само један искључиво је њихова ствар.
Дакле, будућа млада може добити чак 3 прстена – један при просидби, један веренички и један на венчању.
Овај последњи је једини обавезан, као што је и венчање једини чин који остаје забележен у јавним списима, чин када двоје људи ступају у брак, институцију која је правно регулисана. Прстен који се добија на венчању, односно бурма, има пре свега симболично значење и супружници би требало да га носе увек, јер се на тај начин види њихов брачни статус.
То колико је прстен леп, које је боје и колико је плаћен, нема баш никакве везе са љубављу и са емоцијама. Другим речима, квалитет будућег заједничког живота, брачна хармонија и верност партнера, уопште не зависе од материјалне вредности коју прстен има. То што је мушкарац веран жени и жена мушкарцу, није ни на који начин повезано са прстеном, већ искључиво са љубављу и поштовањем.
И за сам крај једна „вереничка“ занимљивост
Веридба искључиво представља део народних обичаја и традиције и није регулисана правним нормама, односно није правно призната институција. Ипак, постоји један изузетак.
Врхувни суд некадашње ФНР Југославије изгласао је 1949. године „Упутство о повраћају вереничких дарова“. У овом правном акту се каже да уколико се веридба раскине, обоје некадашњих вереника имају право да траже повраћај онога што су даривали другој страни, али и обавезу да оно што су примили на дар морају да врате. Тужбе засноване на овом упутству суд је одбијао једино ако се утврди да је тужилац из користољубља или других ниских побуда злоупотребио чин веридбе и даровања.
Обзиром да ниједан други правни извор не обухвата нити једну тачку или члан који се тичу веридбе, ово упутство, донето пре скоро 70 година, садржи и данас прихватљива решења у случајевима када је верибда раскинута.
Нама преостаје само да вас подсетимо да је љубав једина важна ствар. То да ли ћете запросити једно друго, да ли ће веридба бити испоштована или не, односно да ли ћете се уопште венчавати је мање битна ствар. Уживајте у љубави, све друго су приче и ситнице.
