Заинтересованост за пријаву објеката у оквиру Закона “Свој на своме” не јењава, а ко не испоштује рок до 5. фебруара сада има нову шансу.
Пријава бесправно изграђених објеката по Закону о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретностима, познатом под називом “Свој на своме”, започела је 8. децембра, а рок за подношење захтева траје до 5. фебруара.
Реч је о законском решењу које би требало да омогући грађанима да коначно реше вишедеценијске проблеме са неуписаним кућама, становима и помоћним објектима.
Нови рок уз оправдање
Међутим, Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је да грађани који из оправданих разлога не стигну да пријаве бесправне објекте на основу закона “Свој на своме”, моћи ће то да ураде до 24. октобра.
Како је објаснила, као оправдани разлози могу се навести здравствени проблеми, путовања или слично.
Она је рекла да је заинтересованост за пријаву објеката велика и да је до сада стигло око милион пријава.
- Самим законом је превиђено, да ако неко из оправданих разлога није успео да се пријави, може то да уради до 24. октобра ове године. Биће довољно оправдање, да због тога није могао да изврши пријаву у законском року – рекла је она.
Софронијевићева је истакла да рок за жалбе траје до 5. марта и додала да ће ”ако неко мало закасни, моћи да се пријави до тог рока”.
Посебну пажњу изазива питање неукњижених објеката за које до истека рока уопште није поднет захтев за упис, а нема адекватног оправдања које подлеже новим прописима. Према важећим прописима, ова област је већ регулисана постојећим законским и подзаконским актима.
Шта са објектима који се не легализују
Адвокат Никола Премовић за Курир објашњава да ово није класична легализација, већ начин да објекти коначно уђу у правни систем, док држава истовремено пооштрава контролу како би спречила даљу бесправну градњу. Како каже адвокат, санкције за бесправну градњу су вишеструке.
- Санкције за бесправну градњу укључују кривичну одговорност, али и уклањање објеката – истиче Премовић, подсећајући да нови Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима предвиђа и ситуације у којима се, због неподношења пријаве, право својине уписује у корист Републике Србије.
Говорећи о објектима за које уопште није поднет захтев за упис, Премовић наводи да је ова област већ уређена важећим прописима.
- Питање неукњижених објеката, за које није поднет захтев за легализацију, регулисано је постојећим законским и подзаконским актима – објашњава он.
Може ли се овакав упис касније оспоравати
На питање да ли појединац има право да накнадно доказује власништво пред судом, Премовић истиче да то право постоји, али да исход поступка зависи од низа околности.
Како произлази из важећих правила, ванкњижни власник или држалац има право да своје право својине доказује пред судом. Исход евентуалног спора зависи од више фактора, укључујући:
- да ли је објекат грађен у забрањеној зони у јавној својини
- да ли је објекат изграђен на туђем земљишту
- да ли постоје спорни сувласнички односи
У таквим случајевима, Агенција за просторно планирање и урбанизам може донети решење да нису испуњени услови за упис и упутити подносиоца пријаве на парнични поступак пред надлежним судом.
Потребна документација
Велики број поднетих пријава показује да су грађани препознали прилику да коначно реше проблем нелегално изграђених објеката који у многим случајевима траје деценијама.
За подношење захтева за легализацију неопходна је важећа лична карта или пасош, као и било какав доказ о власништву, купопродајни уговор, уговор о поклону, оставинско решење или судска пресуда.
Такође, потребно је навести број катастарске парцеле, податке о објекту (врсту, површину и спратност), као и дати изјаву под кривичном и материјалном одговорношћу да су сви наведени подаци тачни. Захтев се може поднети чак и у случајевима када је објекат изграђен на туђем земљишту.
Колико кошта легализација
Трошак легализације креће се од 100 до 1.000 евра, у динарској противвредности, у зависности од локације и зоне у којој се објекат налази.
Београд
- Екстра зона: 1.000 евра
- Прва зона: 800 евра
- Шеста и остале зоне: 100 евра
Градови са више од 100.000 становника (укључујући Чачак)
- Екстра и прва зона: 500 евра
- Друга зона: 250 евра
- Четврта и остале зоне: 100 евра
Градови и општине од 50.000 до 100.000 становника
- Екстра и прва зона: 300 евра
- Трећа и остале зоне: 100 евра
Мање општине и села
- Јединствена накнада: 100 евра
За магацине, складишта, помоћне, економске и производне објекте површине до 500 квадрата накнада се не плаћа, док се за објекте веће од 500 квадрата плаћа 10 евра по квадратном метру.
Од плаћања накнаде ослобођени су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи, као и породице са троје и више деце, уколико им је то једина некретнина у којој живе.
Ограничења и правила
У групу објеката који се могу легализовати без препрека спадају објекти грађени без дозволе, објекти са дозволом којој је истекао рок, као и они за које инвеститор никада није прибавио употребну дозволу. Такође, биће обухваћени и објекти у ранијем поступку озакоњења и они грађени у време када дозвола законски није била потребна.
Постоје и категорије које никада неће моћи да се упишу, у шта спадају објекти у првој зони заштите природног добра, објекти у јавној својини који су приведени намени, као и они у зони заштите културног добра. Међутим, неопходно је да су објекти видљиви на сателитском снимку Агенције за просторно планирање и урбанизам.
Постоје и објекти који ће се моћи уписати само условно, на пример у другој зони заштите природних добара, заштитним појасевима или зонама инфраструктуре, као и поједини објекти у јавној својини који нису приведени намени.
Alo.rs/Kurir.rs
БОНУС ВИДЕО:
