На пример, ауто не може да прође технички преглед, па га власник вози нерегистрованог док не среди неки проблем. Можда га је управо возио у сервис или на технички преглед када вас је ударио. А можда је реч о некоме ко је купио „јефтин“ аутомобил са великом кубикажом, па је због скупе регистрације одлучио да ризикује и вози нерегистрован ауто.
Подсетимо се, обавезним осигурањем покрива се штета коју власник возила (или нека друга особа која је у том тренутку била за воланом) причини другим учесницима у саобраћају. Тако надокнаду штете, и материјалну и нематеријалну (телесне повреде, смрт…), на себе преузима осигуравајућа кућа.
Међутим, шта се дешава када вас удари нерегистрован ауто који нема полису обавезног осигурања? Из Удружења осигуравача Србије (УОС) добили смо одговор на ово и на друга питања.
Kолико у Србији има нерегистрованих аутомобила у односу на комплетан возни парк?
Погледајмо прво колики је ризик да до горе наведеног сценарија уопште дође. Kако кажу у УОС, нешто испод 2% моторних возила са српским регистарским ознакама нема полису осигурања од АО (обавезно осигурање), а морало би да је има.
Највећи број неосигураних возила су трактори у приватном власништву, више од 90%, али и друге пољопривредне машине које учествују и у јавном саобраћају (дакле, не само на њивама), као и мотокултиватори. Ту смо на нивоу европског просека.
Kаква је ситуација по овом питању у другим државама?
УОС каже да је највећи број неосигураних возила у Грчкој – чак 8,2%. Одмах испод су возила са регистарским ознакама Ирске – 7,8%.
Шта када вас удари нерегистровано возило?
У том случају, не морате да бринете, пошто ће вам штету надокнадити Гарантни фонд при Удружењу осигуравача Србије.
Гарантни фонд има обавезу да исплати накнаду штете у истом обиму и према истим условима као да је на дан настанка штете ауто који вас је ударио имао полису обавезног осигурања. Гарантни фонд прима захтеве за накнаду штете, врши процену и исплату накнаде штете.
Наравно, кривац за удес који је возио нерегистрован ауто неће проћи тако лако – мораће да врати сав новац који је Гарантни фонд исплатио оштећеном.
Проблеми за власника нерегистрованог возила – ризик се не исплати!
Kако објашњавају у УОС:
„Уколико неосигураним возилом буде причињена штета другом возилу, тј. трећем лицу, власник/возач таквог возила постаје регресни дужник према Гарантном фонду при Удружењу осигуравача Србије, које исплаћује штету у законском року.
То значи да регресни дужник у крајњој инстанци сам из свог џепа плаћа комплетну штету. Штете могу да буду вишемилионске. У случају судара са мањим последицама, штете износе неколико стотина или неколико хиљада евра, а могу да достигну и десетине хиљада евра.
У иностранству знатно више и то се посебно односи на нематеријалне штете, односно повреде. И поправка оштећеног возила знатно је скупља у развијеним државама него код нас. Постоје државе у Систему зелене карте које немају никаквих ограничења, односно немају лимите за исплату накнада по основу саобраћајних незгода. Накнаде штете у тим државама су, из нашег угла, енормно велике.
Напомињемо и да штета може бити материјална и нематеријална, у зависности од тога да ли је у незгоди било повређених или је причињена само штета на другом возилу или неком објекту. Не треба заборавити ни тзв. ренту, тј. ситуацију у којој је неко у саобраћајној незгоди остао без пословне /радне способности или уколико је било погинулих.
Примера ради, деца чији је родитељ погинуо у саобраћајној незгоди, имају правно на ренту за школовање (до краја школовања) коју плаћа регресни дужник. Ту су још и бол по основу губитка блиске особе на коју имају право родитељи, деца или браћа и сестре погинулих.
Иначе, највећи дугови према Удружењу осигуравача Србије, по основу штете изазване неосигураним моторним возилом, премашили су износ од 100.000 евра.
У једном случају је дужник, који је причинио штету неосигураним трактором, био приморан да прода кућу и имање да би подмирио штету, али ни то није довољно. Све то могло је да се избегне куповином полисе осигурања за трактор која кошта свега неколико хиљада динара.
Шта се дешава у случајевима кад власник нерегистрованог возила нема новца да надокнади штету?
Ако договор са регресним дужником није могућ, покреће се судски спор који по правилу иде на штету власника нерегистрованог возила. Тада се, на основни дуг, додају камата и судски трошкови, што знатно подиже укупну суму коју треба платити.
Иако је накнада штете у иностранству знатно виша него код нас, дужина судских спорова у Србији доведе скоро до истог износа. Дуг може да достигне неколико хиљада, па и неколико десетина хиљада евра.
Штета се наплаћује из комплетне имовине власника неосигураног возила – плате, пензије, покретних и непокретних ствари, потраживања и друге имовине којом располаже или коју ће тек стећи тј. наследити. Овај дуг једноставно није могуће избећи.“
Да ли постоје лимити за исплату штете?
УОС одговара:
„Да. Kод нас је то 200.000 евра по саобраћајној незгоди за материјалну штету, односно милион евра за нематеријалну, кумулативно. То значи да свим оштећеним лицима из тог износа треба да буде надокнађена штета.
У ЕУ, лимити достижу и износе од 5 милиона евра, док у појединим државама на северу Европе – нпр. у Шведској нема лимита. Али, и лимити су прилагођени стандарду становништва, али са је са друге стране њима прилагођена цена полисе АО.“
Kаква је процедура када вас удари возило које не мора да има обавезно осигурање – мотокултиватор, бицикл, ел. тротинет, коњска запрега и слично?
Мотокултиватори морају да имају полису осигурања, као и сва возила која се покрећу на моторни погон. Проблем је са запрегама и бициклима, који не морају да буду осигурани, што значи да нема осигуравајућег друштва које би исплатило штету оштећеном.
Оштећеном тада остаје или договор о накнади штете са кривцем или тужба.
Шта уколико штету изазове возило које би требало да буде регистровано, али због модификација не може да прође технички преглед (преправљени теренци, тркачки аутомобили, реплике…)?
За осигурање, тј. за наплату штете битно је да ли возило има обавезно осигурање. Ако је законом дефинисано да преправљена возила могу да учествују у јавном саобраћају, онда морају да прођу технички преглед и буду осигурана. Ако возило не може да прође технички преглед, то значи да нема „дозволу“ за учешће у јавном саобраћају нити је могуће да буде осигурано.
Процедура наплате штете је у том случају иста као у претходном примеру – или договор о накнади штете са кривцем или тужба.
Удари вас непознато возило – шта онда?
У том случају Гарантни фонд не надокнађује материјалну штету, односно штету на вашем возилу.
Међутим, исплаћује одштету уколико дође до повреде, нарушавања здравља или смрти.
Дакле, ако вам непознато возило оштети ауто на паркингу или дође до удеса али кривац побегне, мораћете сами да поправите ауто. Са друге стране, возач и путници су „покривени“ уколико дође до повреда.
Извор: Половни аутомобили
