Увођење државне матуре званично је, поново, одложено за још две године, па би у најбољем случају своју премијеру могла да доживи у јуну 2026. године. Упркос томе, сутра ће у свим средњим школама бити одржана проба, истина у редукованом издању.
Велика матура први пут је споменута 2001. када је министар просвете био Гашо Kнежевић, и тада је постојала идеја да генерација ђака која је требало прва да полаже малу матуру, буде и прва која ће на крају средње школе имати државну или велику матуру.
Међутим, у две претходне деценије бројни изазови и несугласице успорили су њено увођење, почетком ове године најављивано је да ће систем коначно бити имплементиран од 2024, да би пре неколико дана било озваничено још једно њено одлагање. За 2026. годину.
После свега, поставља се логично питање да ли је реч о одлагању или пак о одустајању од овог пројекта.
Реализација идеје почела још 2003.
– Ми смо ушли у ту реформу образовног простора још 2003. када је премијер др Зоран Ђинђић потписао споразум о приступању европском образовном простору. Тада су рађене одређене врсте реформи, даване су препоруке о томе како би требало да се организује настава да би квалитет образовања био бољи. Тај наш процес је при крају, реформе су одрађене у оквиру универзитета, средњих, основних школа и вртића и сада све то треба да се споји – каже за “Блиц” Бранко Kовачевић, редовни професор у пензији и бивши декан Електротехничког факултета који је од 2006. до 2012. године био ректор БУ.
Мењали се министри и опет – ништа
Рад на државној матури је одлаган све до пројекта “Подршка осигурању квалитета система завршних испита на националном нивоу у основном и средњем образовању” 2011. године који је финансирала ЕУ, а према коме је планирано да се направи концепт велике матуре.
Тако је 2014. на скупу “Информативни дан о матури” помоћница министра посвете Срђана Вербића, Зорана Лужанин, изјавила да ће генерација која средњу школу упише 2015/16. године већ 2019. први пут, након скоро више од пола века, полагати државну матуру.
На том пољу радило се и за време мандата наредног министра просвете Младена Шарчевића, а од 2020. када је Бранко Ружић ступио на ову функцију чинило се да је реализација све ближа. Међутим, прво је уследило одлагање због епидемије корона вируса, а сада и ово последње до којег је дошло у тренутку када није постигнут консензус између Министарства, средњих школа, факултета и ђака, а приде су уследили масакр у “Рибникару” и оставка министра Ружића.
Угашен пројекат који је финансирала ЕУ
Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, подсећа да је државна матура пројекат који је финансирала ЕУ, а који је завршен јануара ове године.
– Тада је и угашен тај сајт државна матура. Од увођења система државне матуре неће се одустати, али ће се одлагати у недоглед, од 2017. године када се са тим почело. Сада се одустало под изговором свих дешавања током маја у школама, међутим прави разлог је тај што она од старта није била добро припремљена. На то смо више пута указивали – каже он.
Он је указао да плану за увођење државне матуре од почетка није добро приступано.
– Државна матура од самог почетка није припремана адекватно. Нити је постигнут одржив договор са универзитетима, ту је било доста нејасноћа и било је за очекивати ово ново одлагање које сада имамо. Ништа није било довољно добро припремљено да би она била суштински имплементирана. Напросто, исувише се неозбиљно приступило, а увођење државне матуре је процес који би најмање требало припремати 10 година са озбиљним пилотирањима и тестирањима – каже Марков.
„Ни 2026. година није реалан рок“
Истог става је и Бранко Kовачевић који као највећи проблем види у неповерењу у неуједначене критеријуме у различитим школама у земљи.
– Имате школе које су јако добре, али су просеци на пример нижи него што су просеци у неким другим школама, и онда се на неки начин “закидају” поени деци. То је главна примедба људи из академске заједнице – објаснио је за “Блиц” Kовачевић.
Марков каже да ни 2026. није реалан рок када се сад државна матура очекује.
– Није реално да то буде и за две године како су то најавили из Министарства. Можда би генерација која ће овог септембра уписати средње школе могла да полаже државну матуру. То би значило да би она могла да буде уведена тек 2027, односно 2028. године. То је можда реалан и фер период да не бисмо опет улазили у замке одлагања и неспремности.
Садашња матура нема никакав значај
Матура какву сада имамо има свечани или сертификациони карактер.
– Она нема никакав значај, нити утиче на просек нити на упис, она је ствар форме. Једино је битна ђацима који желе да буду изабрани за ђака генерације – каже за „Блиц“ Марков.
Он објашњава да завршни испит у средњим школама подразумева полагање теста матерњег језика и књижевности, математике или страног језика, као и писање матурског рада и његова одбрана.
– То је тај класичан систем полагања велике матуре који је превазиђен и застарео. Ученици ће се тако при упису на изабране факултете рангирати на основу збира броја поена које носе из школе, што је максимално 40 поена. На пријемном испиту могу добити највише 60 поена, што је у збиру укупно 100 поена – закључио је он за “Блиц”.
Скраћена проба и без мотива за ђаке
Иако је државна матура одложена за 2026, све школе су од Министарства просвете добиле обавештење да се 31. маја одржава пробна државна матура смањеног обима када ће се полагати само матерњи језик, а остали тестови не. И то ће је полагати садашњи седмаци који ће се на факултете уписивати по старом, садашњем моделу.
– Пробна матура биће одржана у смањеном обиму. Односно, биће одржан само тест знања српског језика и књижевности, односно матерњег језика и то 31. маја. Пробни тестови знања математике и комбиновани тест који су били планирани за 1. и 2. јун неће бити одржани – потврдили су “Блицу” у Министарству просвете.
Марков каже да ученици ту пробну матуру доживљавају као обавезу.
– Ова генерација ученика која је прва требало да полаже државну матуру апеловала је на то да она буде одложена, што је на крају и урађено. Ђацима је ова проба додатна обавеза, неће се ни трудити да заблистају, јер немају додатну мотивацију, нити те оцене њима улазе у просек.
Безбедносни ризици
Kада су у питању безбедносни ризици обзиром да је протеклих недеља стигло више анонимних дојава о постављеним бомбама, Марков каже да не постоји конкретно упутство како да се тај проблем превазиђе.
– Верујем да би, ако до тога дође, сама проба државне матуре била одложена док полиција не утврди да је безбедно, неколико сати касније. Не верујем да ће се ићи на ону опцију да се зграда запечати и да је полиција чува целу ноћ 24 сата и да се не реагује на те дојаве јер су школе биле чуване. То би изискивало велике ресурсе за полицију и целу организацију, а у питању је проба матуре – каже Марков.
