Осим што је углавном изазвао згражавање, снимак јутјубера на врху Моста на Ади наметнуо је и питање безбедности важних инфраструктурних објеката. На њима се краде све што може да се прода, па их тако ни 25.000 волти неће спречити да исеку контактну мрежу на пругама. Судска пракса је показала да су починиони често малолетници, а њима се углавном изричу васпитне мере.
Врата која воде у унутрашњост Моста на Ади обезбеђена су катанцима. Ипак, крадљивци проналазе начине да уђу. Зато, Путеви Београда, који сада брину о мосту, планирају набавку противпровалног система. Раније су се крале инсталације па је мост често био у мраку.
„Без обзира што такво понашање подводимо под најчешће под кривично дело крађе, па и тешке крађе, морамо схватити и тужилаштво, судови и остали органи да треба заузети значајнији и чвршћи став. Не можемо ово третирати као класичну крађу“, сматра адвокат Иван Симић.
Kрадљивци нису заобишли ни Пупинов мост. Често су се крали каблови из оближње трафостанице па је мост био неосветљен. На инфраструктурним објектима узима се све што може да се прода.
За крађу потребна стручност
Ни 25.000 волти неће спречити починиоце да исеку контактну мрежу на пругама. Чак и да знају који део мреже у том тренутку није под напоном, потребна је одређена стручност да се каблови пресеку и украду.
Стручност је потребна и када се краду делови лифтова, а и то се дешава, и то и у стамбеним зградама, како РТС незванично сазнаје.
Дневно се са више од 15 пружних прелаза украде понешто, па ни рампе ни семафори не раде.
„Реч је о деловима контактне мреже који могу да буду дужине 130 метара, и они служе да држе једно поље контактне мреже дужине око 1,6 километара. Kада се украде то, олабави се мрежа и то може да угрози безбедност. У протеклих годину дана украдено је око 250 чврстих тачака, то је све требало заменити па уместо 120 или 200 на сат возе 20, 30 на са“, истиче Ненад Станисављевић из „Инфраструктура железнице Србије“.
Kраде се и до неколико стотина метара контактне мреже. Највише на пругама Београд-Шид и Београд-Бар. Раније је у кабловима било више бакра, а он је тражен на тржишту секундарних сировина, 700 динара кошта килограм.
„Инфраструктура железница Србије“ уместо њега сада користи други материјал, али ни то не смањује крађе. А не краде се само мрежа, некад чак и шине, па и огромни шрафови.
Пракса је показала да су крадљивци обично млађе особе. Незванично, краду се и делови на лифтовима и то раде стручне особе.
Kако казнити крадљивце
„Или се морати додатно инкриминисати ово понашање па се прописати неки квалификовани облик овог кривичног дела или да судови у својој пракси заузму став да казне не буду ближе законском минимуму, већ да буду уз законски максимум, без обзира да ли се ради и о малолетним учиниоцима“, указује адвокат Симић.
Станисављевић наглашава да не постоји физичко обезбеђење које може све то да сачува нити да постоји начин.
„Ми имамо на брзој прузи видео надзор, а чак је ограђена зидовима“, наводи Станисављевић.
Kазне за кривично дело тешка крађа су и новчане и затворске. Стручњаци предлажу да се овакве крађе квалификују као угрожавање јавне безбедности и самим тим би казне биле оштрије.
Судска пракса је показала да су починиоци често малолетници, а њима се углавном изричу васпитне мере.
