Већина анкетираних на питање о односу са родитељима, навела је да се са њима слаже иако им се мишљења понекад разликују, док је четвртина навела да се веома добро слаже са родитељима. Истраживање је показало и да на важне одлуке младих највећи утицај имају родитељи, и то подједнако и отац и мајка, а на питање о финансијској ситуацији највећи број младих односно њих 34 одсто се изјаснио да може да приушти скупе ствари, али не превише скупе, док је нешто мањи број њих (32 одсто) навео да у њиховим домаћинству могу да приуште храну, одећу и обућу, уз малу уштеду, али да не могу да приуште скупље ствари као што су фрижидер, ТВ и слично.
Збирно, мање од половине анкетираних младих у Србији се слаже у потпуности да се треба чврсто држати народних обичаја и традиције (44 одсто), као и оног морала који приповеда њихова верска заједница (46 одсто), док 33 одсто анкетираних сматра да је овој држави потребан јак вођа кога ће народ следити без поговора, а њих 27 одсто је спремно да се жртвује за интересе свога народа. Више од половине младих (61 одсто) се изјаснило да се не слажу да децу треба васпитавати у строгој дисциплини и са физичким кажњавањем.
Како преноси Блиц, највећи проценат младих обухваћених истраживањем наводи и да је религиозно, али да не прихвата све што их њихова вера учи (36 одсто), док 19 одсто њих наводи да је уверени верник и прихвата све што га његова вера учи. Утврђујући степен безбедности који млади осећају у срединама као што су комшилук , град у којем живе и држава Србија, највећи проценат испитаника је одговорио да се ту осећа углавном и потпуно безбедно. Готово половина младих (48 одсто), верује да се једино у себе и своју породицу може поуздати да ће им заштити безбедност. На друго место млади стављају полицију као некога ко их може заштитити. Када оцењују рад државних институција које раде на осигуравању безбедности, 72 одсто младих наводи да оне раде осредње на том плану, а исказано просечном оценом, испитаници рад државних институција оцењују са 2,53. Половина испитаника наводи да је током њиховог школовања преовлађивала жеља за дружењем и упознавањем нових људи, 46 одсто њих осећало је жељу за учењем и напредовањем, а 39 процената навело је оптимизам и веру у светлу у будућност.
Истраживање је показало и да се највећи проценат младих, чак 73 одсто њих, изјаснио да није био изложен некој врсти насиља током свог школовања, док је скоро сваки пети навео да је био изложен психолошком и вербалном насиљу, а девет одсто се суочило са физичким насиљем у току школовања. Готово петина младих је рекла да је осетила немоћ и безнадежност, као и утученост и потиштеност, након што је претрпела насиље у току школовања. Као главног одговорног за трагедије у Основној школи „Владислав Рибникар“ и Младеновцу, готово четвртина младих (24 одсто) наводи искључиво починиоца, да је одговорна цела фамилија која није спречила да се трагедија догоди изјаснило се 23 одсто испитаника, док државне органе и институције одговорним види 17 одсто анкетираних, а 14 одсто њих наводи да су медији који промовишу насиље главни одговорни.
Истраживање Цесида је обухватило и размишљање младих о политици и демократији и њихово учешће у политичком животу Србије и више од 80 одсто анкетираних не види ни једног политичког актера, било да се ради о личности или политичкој партији, који заступа и штити њихове интересе. Како наводи Цесид, оваква перцепција политичког тренутка је условила и то да међу младим људима тек сваки трећи тврди да редовно учествује у изборном процесу, док је код преосталих испитаника излазак на изборе условљен тренутном мотивацијом, а не жељом да се изборе за себе и свој глас. Истраживање је показало и да у овом тренутку у Србији мање од половине грађана узраста 15 до 30 година, односно њих 47 одсто верује у вредности демократије као најбољег система владавине, док истовремено 49 одсто младих показује забринутост због правца у коме се креће држава у којој живе што, како наводи Цесид у објашњењу, даје додатни мотив да напусте земљу и смањује жељу да се активније укључе у позитивне промене у њој.
Проценат младих који подржавају поновно увођење војног рока је 45 одсто, док се тој идеји противи 44 одсто њих, а проценат испитаника који су спремни да иду у рат ради заштите интереса и безбедност народа коме припадају је мањи од једне петине. Када је реч о решавању судбине Косова и Метохије, улазак у оружани сукоб ради решавања овог питања подржава тек сваки пети испитаник, али ипак, иако већина младих није спремна да ратује за останак КиМ у Србији, највећи проценат испитаника се и даље нада да ће јужна покрајине остати у саставу Србије, а нешто мање њих верује да нас чека дугогодишњи замрзнути сукоб који неће бити решен тако лако.
Трећина младих (33 одсто) њих наводи да не зна и не може да процени који је то медиј преко којег се обично информишу о друштвеним, политичким, економским и другим важним темама. Ријалити програме ређе од једном недељно прати 45 одсто младих, док 33 одсто младих наводи да не зна, не може да процени колико често прати ријалити програме. Када је реч о друштвеним мрежама, млади највише користе Инстаграм (84 одсто), затим YоуТубе (71 одсто), Фацебоок (53 одсто) и ТикТок (50 одсто). У истраживању које је спровео Цесид од 23. августа до 10. септембра 2023. је учествовало 1.000 младих, старости од 15 до 30 година.
