Сигурно сте морали бар некада да промените адресу становања због одласка на студије, удаје или из других разлога. Тај процес подразумева одлазак на шалтере различитих институција и хрпу папира да би се промена евидентирала у личној карти, пасошу, возачкој и саобраћајној дозволи и другим исправама. Осим живаца, то кошта и новца.
Како би се та пракса избегла, потребно је омогућити истовремену промену података у свим јавним евиденцијама, тако што би државни органи електронским путем размењивали податке по службеној дужности.
Подсетимо, да би се нова адреса евидентирала у личној карти, потребно је да грађанин плати 380 динара уколико поседује личну карту са чипом, односно 1.200 динара уколико је без чипа.
Поред тога, грађани имају законску обавезу да промене и пасош и пре рока истека како би подаци били истинити, што подразумева поновно обавештавање МУП-а о промени адресе и трошак од 3.600 динара за издавање новог пасоша.
Ана Миловановић, менаџерка за регулаторну реформу у домену дигитализације у НАЛЕД-у објашњава како у овом процесу може да се уштеди.
*Шта је све неопходно да би се променила адреса у личној карти?
– Пре измене у личној карти, потребно је да пријавите своју нову адресу пребивалишта. Сваки грађанин је дужан да у року од 8 дана од измене сталне адресе поднесе захтев за пријаву новог пребивалишта у полицијској станици у месту где ће живети. Приликом подношења пријаве, потребно је да поседује важећу личне карту, те исправу којом се доказују подаци из пријаве пребивалишта (нпр. уговор о купопродаји стана, уговор о поклону, о коришћењу, правноснажно оставинско решење или други документ којим се доказује основ пријаве на дату адресу). Уколико лице није истовремено и власник непокретности, потребно је да или електронским путем прибави његову сагласност или приложи његову личну карту на шалтеру приликом пријаве пребивалишта. Уз то, потребно је да уплати и републичку административну таксу на име пријаве пребивалишта која износи око 400 динара.
Тек након тога могуће је изменити и адресу у личној карти и за то имате рок од 15 дана од дана пријаве новог пребивалишта. Уколико поседујете личну карту са чипом, тај податак се уписује на чип. Уколико важећа лична карта не садржи чип, потребно је да поднесете захтев за издавање нове личне карте што ће вас коштати око 1.200 динара.
Додатно, ваша законска обавеза је да ову промену евидентирате и у другим личним документима, али и да овај податак пријавите другим органима који податак о пребивалишту уписују на картицу или на чип.
Потребно је да овај податак измените на важећем пасошу, у складу са Законом о путним исправама. Будући да је овај податак видљив, потребно је да поднесете захтев за издавање новог пасоша и платите таксу у износу од 3600 динара.
Уколико поседујете возило и активан сте возач, овај податак морате да промените и у возачкој и саобраћајној дозволи, а ако мењате и регистарско подручје, онда мењате и регистрационе таблице и регистрациону налепницу, у коју сврху поново одлазите на шалтер, који је најчешће одвојен од оног на којем се издају лична карта или пасош и подносите нове захтеве за издавање докумената или уписујете податке на чип. У оба случаја плаћате засебне административне таксе.
Добра страна је што, уколико сте корисници услуга електронске управе, захтев за возачку дозволу можете да поднесете и обавите електронским путем преко Портала еУправа.
С друге стране, промена пребивалишта, у смислу заказивања термина или достављања неопходне документације, није могућа онлајн.
Поред МУП-ових докумената, ову промену морате пријавити и другим органима као што је Републички фонд за здравствено осигурање који овај податак уписује на чип здравствене картице, што вас води на нови шалтер.
Уколико поседујете било какву имовину, овај податак потребно је пријавити и локалној пореској администрацији и Републичком геодетском заводу који документа из своје надлежности, уколико нисте корисници услуга електронске управе, достављају на адресу коју имају евидентирану у својим регистрима.
То све изискује доста времена које као грађанин морате да издвојите како бисте испунили законску обавезу, а за чије неиспуњење можете прекршајно одговарати и за коју су прописане не мале новчане казне или казна затвора до 30 дана.
Колики су то трошкови и казне за грађане ако нема адресе?
Највећи трошак је време које грађанин утроши да обиђе све шалтере и обавести сваки орган појединачно о податку који он већ има у својој евиденцији. Грађани неретко губе и по неколико сати чекања у редовима или ради одласка на други шалтер у оквиру исте институције како би променили само један лични податак. Ако на то додамо и чекање у редовима, плаћање такси и одлазак на шалтере по други пут да преузмемо нова документа тај трошак је и већи, каже за „Блиц Бизнис“ Ана Миловановић.
С друге стране, грађани могу да се суоче и са високим казнама уколико не пријаве ново пребивалиште у року (10.000 до 50.000 динара), али и ако им се подаци у личним документима не поклапају. На пример, прекршајна казна за коришћење личне карте која не сме да се користи јер има нетачан податак износи до 50.000 динара или 30 дана затвора.
Финансијски трошкови издавања нових докумената такође нису мали. Уколико не поседујете личну карту са чипом, трошак издавања нове је 1200 динара. Издавање новог пасоша кошта 3600 динара (уколико је по хитном поступку, а без доказа о хитности, овај трошак иде и до 8600 динара). На све то, нова возачка вас може коштати око 2.900 динара, а саобраћајна са таблицама и налепницом око 5.000 динара. Све то обесхрабрује грађане да промену овог податка пријаве на време и измене сва лична документа.
Како да умањите ове трошкове?
НАЛЕД има решење:
Предлог НАЛЕД-а је да се, по узору на позитивну праксу локалних самоуправа, успоставе јединствена управна места (ЈУМ) при полицијским управама. Овај принцип „оне стоп схопа“ би грађанима омогућио да на једном месту и истовремено добију информације, покрену и заврше више различитих административних поступака који би иначе захтевали одлазак на више шалтера. У случају МУП-а, то би подразумевало да у оквиру сваке полицијске управе или станице постоји шалтер на којем би грађани могли истовремено да поднесу захтев за промену податка о пребивалишту у свим документима који су у њиховој надлежности. За документа чија се израда чека грађани би могли да захтевају доставу на кућну адресу или да их покупе лично на истом месту.
„Оно на чему посебно инсистирамо је пуна примена Закона о општем управном поступку и размена података по службеној дужности. Ово је доста олакшано постојањем сервисне магистрале органа и Системом за размену података преко којег је од 2017. године до средине прошле године, према јавно доступним подацима, размењено преко 170 милиона података и докумената, што значи да је тај број данас и већи. Такође, органи имају приступ и Централном регистру становништва, јединственој електронској бази података о грађанима у којој се налазе последње преузети и ажурни подаци из различитих регистара, а преко које МУП може даље да обавести друге органе о промени податка у својим евиденцијама. Грађани би у овом случају само преузимали нова документа чија би се израда иницирала по службеној дужности, а без потребе подношења захтева, слично као што нам банке достављају нове платне картице по истеку старих“, објашњавају нам.
На крају, требало би размотрити у којим документима је апсолутно неопходно да податак о пребивалишту буде на предњој страни или на чипу картице, будући да се овај податак већ налази у јавним регистрима и могуће га је у сваком тренутку прибавити по службеној дужности.
За то су потребне измене прописа који се тичу издавања личних исправа, а у крајњој линији оваква пракса би обезбедила уштеде у времену и новцу и за грађане и за службенике јавне управе.
*Додатно, које су још предности ЈУМ-а?
„Главна предност ЈУМ-а јесу уштеде у времену, али оне последично доводе и до уштеда у новцу. До данас је у преко 55 локалних самоуправа у Србији успостављено ЈУМ, те би сличну позитивну праксу могли да покрену и остали органи јавне управе, у првом реду МУП. То би довело до веће ефикасности, смањења бирократије и убрзања самог процеса, али и боље комуникације са грађанима. МУП се у успостављању бројних електронских услуга позиционирао као један од пионира и лидера у овој области, па не видимо разлог да то не буде и надаље“, истиче саговорница.
Европска унија се већ креће ка успостављању дигиталног новчаника који може бити још један начин олакшане идентификације ка органима јавне управе, а код нас је први корак начињен формирањем Радне групе Владе РС за измене Закона о електронском документу којим се разматра увођење домаће верзије дигиталног новчаника.
