Програм помоћи за младе којима се пружа могућност да реше једно од највећих животних питања – стан у власништу, добио је коначне обрисе. Захваљујући гарантној шеми државе од 400 милиона евра, што је према проценама довољно за око 6.000 станова, млади од 20-35 године могу да аплицирају за стамбени кредит. Према најавама, од марта 2025. године сваки запослени и незапослени, у том животном добу, моћи ће да узме овај кредит.
Како би се обезбедила реализација овог плана, Извршни одбор Народне банке Србије усвојио је прописе из надлежности НБС којима се омогућава спровођење државног програма стамбених кредита за младе.
Наиме, предложеним државним програмом предвиђено је, између осталог, да минимално учешће клијента банке може бити један одсто од вредности стамбене непокретности. Из српске ценралне банке су поручили да је „након темељних анализа начина на које је оправдано омогућити ублажавање услова за стамбено кредитирање и спроведених квантификација потенцијалних модалитета програма подршке државе младима, Народна банка Србије је проценила да је снижавање процента обавезног минималног учешћа клијента (са 20 одсто односно 10 одсто на један одсто) оправдано и са аспекта адекватног и опрезног управљања ризицима банке, имајући у виду да ће за портфолио стамбених кредита за младе који буду одобравани под окриљем овог програма бити обезбеђени повољнији услови и гаранције Републике Србије“.
„С тим у вези, Народна банка Србије је усвајањем подзаконских аката благовремено успоставила одговарајући регулаторни оквир за реализацију предложеног програма државе у домену за који је надлежна, и то на начин да банке при одобрењу кредита у оквиру овог програма могу да примене тзв. ЛТВ (лоан то валуе) лимит од 99 одсто (што значи да учешће клијента банке може бити један одсто у финансирању непокретности коју купује из кредита). Поред наведеног, банке могу да примене и нижи пондер ризика од 35 одсто на целокупну изложеност по основу стамбеног кредита који се одобрава у оквиру програма подршке државе младима за куповину прве стамбене непокретности. Предметним изменама прописа креиран је оквир који је истовремено подстицајан и за дужника – путем минималног учешћа у финансирању стамбене непокретности, и за банке – путем обрачуна нижег пондера ризичности стамбеног кредита обухваћеног програмом“, објавила је НБС на својој интернет страници.
Све то, преведено на језик обичног грађанина, између осталог значи да би, на пример, стан од 75 хиљада или 100 хиљада евра учешће било хиљаду евра, или 750 евра. Уз то би „ишло“ још око 300-400 евра других дажбина,Рата кредита у првој години (за јефтинији стан) била би 93 евра, а део који „плаћа“ држава износио би 143 евра. Од друге до шесте године корисник кредита плаћа рату до 175 евра месечно, а након шесте године до 340 евра.
Ако је вредност некретнине 100.000, тада рата у првој години иде до 124 евра, од друге до шесте до 234 евра. У другој години 198 евра плаћа корисник кредита, а држава даје 124 евра. И тако шест година.
Максимална вредност непокретности може бити 100.000 евра.
