У условима инфлације, нестабилности тржишта и економске неизвесности, све више грађана разматра алтернативне начине инвестирања. Иако се стан и гаража често сматрају сигурним избором, све је више доказа да управо пољопривредно земљиште доноси најбржи повраћај инвестиције – наравно, под условом да се активно користи.
Према речима агроекономског аналитичара Жарка Галетина, који је говорио за РТС, најисплативије улагање у овом тренутку је – плодна њива.
– Производња на земљишту доноси већи профит него издавање стана или гараже – истиче Галетин и упозорава да продаја земљишта ради куповине стана није добар потез:
– На тај начин се одустаје од ресурса чија вредност и потенцијал за раст континуирано расту.
Земљиште као активни ресурс
Док пасивна имовина као што су стан или гаража доноси фиксне приходе кроз кирију, земљиште нуди потенцијал за значајно веће приносе – али само уколико се користи за интензивну производњу. Повртарство, пластеничка или стакленичка производња могу донети приход од 7.000 до чак 15.000 евра годишње на површини од пет хектара.
– Земљиште које само стоји или се издаје не доноси значајан профит. Кључ је улагање и обрада – поручује Галетин.Поређење: стан, гаража, земљиште
| Врста улагања | Просечна цена улагања | Просечан годишњи приход | ROI (повраћај на улагање) |
|---|---|---|---|
| Стан за издавање | 100.000 € | 4.800 € (400 €/мес) | ~4,8% |
| Гаража у граду | 15.000 € | 1.200 € (100 €/мес) | ~8% |
| Земљиште (5 ха) | 50.000 € | 7.000–15.000 €* | 14–30%* |
*Напомене:
– Земљиште подразумева обрађено пољопривредно добро, нпр. у Војводини.
– Приход од земљишта заснива се на интензивној производњи, без урачунатих државних субвенција.
– Улагање у земљиште захтева додатне инвестиције у механизацију, наводњавање и радну снагу.
Ево графикона који јасно показује да се улагање у пољопривредно земљиште, уз интензивну производњу, враћа знатно брже у односу на стан или гаражу.
Инвестирати у знање и производњу
Иако не постоји „универзална“ инвестиција, Галетин наглашава да би свако ко има знање или афинитет ка пољопривреди требало да размисли о улагању у земљу. Храна је данас један од највреднијих ресурса у свету, а активна пољопривреда представља не само извор прихода, већ и дугорочну сигурност.
– Земљиште не треба посматрати као пасивну имовину за ренту, већ као извор производње. Само такав приступ доноси прави профит – закључује он.
