Stivi Vonder – čovek koji je osećao svetlost

Taj čudesni tvrdi osećaj za samoću, duboko urezan u ljudsku privatnost, može se pružiti samo
kao relikt utrošenih vremena, skupljenih ispred mršavog predvorja uskraćenih ljubavi i
mladalačke želje za eksplozivnošću misli, bez svetla, bez odjeka u tmini prožetoj raskalašnim
tonovima i zvonkog usklika ka sivim oblacima. Grubi dodir vetra na licu oslikava svu prolaznost
i surovu tišinu. Večita tama na obroncima duše i tinjajuća luč vidljiva samo onima koji žele da
raspoznaju usnule rajske ptice iznad utihnulog potoka skrivenih čežnji. I opet nemušto bezglasje
na usnama lažnih proroka i vikara sirotinje sa belim, svečanim, rukavicama i košuljama bez
okovratnika, sa otrcanom mašnom oko vrata kao uspomenom na predjašnje slomljene dane i
harizmom bez vodje na besciljnom putu ka vrtečama izgubljenih ideala.

Biti svoj i biti slobodan, a opet, živeti punim grudima i biti zadovoljan u sopstveno
organizovanom životu, oslušnuti što dalje i osetiti miris dalekih predela oslikanih vizionarskim
notama, bez pogleda, bez oživljavanja istih, uvek radja priču o čoveku tvorcu, koji slušno
sažima duboko u sebe sve ono što mu vizuelna patnja ne dozvoljava. Ali taj bluz iz njegove
tmine oživeo je najlepše pesme soula, fankija i džeza. Prepoznatljive klavijature i utisnuta
lepršavost boje glasa izdigla su Stivi Vondera iz mase sličnih muzičara po opredeljenju do
krhkosti duše osobe lišene očinjeg vida. Mrak na zenicama nije ga sprečio da svoj put osvetli i
postane ništa manje blistav no tračak sunca prosut niz najlepše kanjone uskovitlanih reka.

Stivija svi pamte po pesmi I just called to say I love you (Zvao sam da ti kažem da te volim) iz
1984. godine, gde on nabraja sve prilike zbog kojih može zvati dragu, voljenu, osobu, ali, da on
bira običan dan, bez posebne prigode, da bi je podsetio da je voli. Da, za ljubav ne trebaju dani
posebnih karaktera i ružino čokoladnih smicalica, dovoljna je samo pažnja i nežnost za opstanak
na polju sreće. Novac i šarene laže nemaju veze s tim. Jednostavna, nežna, ljubavna pesma koja
je te godine pokupila Gremi nagradu. Inače, song je iz filma Žena u crvenom.

Medjutim, po meni, numera koja je obeležila njegovo stvaralaštvo je Superstition (Sujeverje).
Lako prepoznatljiva fanki pesma koja se trudi da razbije sve moguće predrasude koje se
vremenom, zbog raznoraznih okolnosti i nedoumica, čitaj neznanja i obrazovanja, bude u
svakom čoveku. Sujeverje nije rešenje kada veruješ u stvari koje ne razumeš, a sam demon stoji
na tom putu i priziva te k sebi. Sačuvaj maštu i budi jak. Poenta je da sve stvari imaju svoje
razumno objašnjenje, a da je sve drugo plod nesigurnosti i nevere u sopstveno navodjenje kroz
život.

Tu je i moćno pragmatična Par-time lover (Povremeni ljubavnik). Plesna numera, puna ritma i
glasovnih obrta, sa standardno vodjenom ritam sekcijom. Nadahnuta podrškom sintisajzera i
odličnim, kako glavnim, tako i pratećim vokalima. Numera bez zadrške, jednostavno snažno
skrojena za svaku priliku i sve podijume, kako one profesionalne, tako i za privatne žurke i

skromne stanove. Ni danas nije izgubila tu draž. Inače, tekst govori o dnevnim strancima i
noćnim strastvenim ljubavnicima, da su svesni da to nije u redu, ali da ih takav čin ispunjava i da
se osećaju odlično. Song se bavi opisom tihe diskrecije dvoje ljubavnika koji svoje skrivene
tajne pod dubokim okriljem noći poveravaju jedno drugom.

Što se tiče albuma koji je obeležio poglavlje jednog vremena, ali i sam angažman Stiv Vondera,
to je svakako Talking Book (knjiga za razgovor ili knjiga koja govori). Odličan album, prepun
soula i fanki elemenata, sa prepoznatljivom gitarom Džefa Beka. Sa ploče se definitivno
izdvajaju, već opisana Superstition i Maybe your baby. Inače, to je bio umetnikov petnaesti po
redu album. Isti je dobio sve moguće tadašnje pozitivne recenzije i zaseo na vrhove top lista.
Knjiga koja govori je zaista i progovorila, na jedan živopisan način, kako muzički, tako i
tekstuallno, te udahnula tračak nade medju sve razlličite lljude, nudeći im mogućnost da se bar
kroz muziku izbave iz sopstvenih sivih svakodnevnica.

Muzički nestvarno obdaren, prstiju kao da su srasli sa dirkama klavijatura i zvonko prijatno
obojenim glasom, sa ukorenjenim stavom za podršku ljubavi i svega onoga što izvire iz nje, Stiv
je od čudesnog deteta , zrelog muzičara i pevača, dogurao do izrazito poštovanog umetnika, uvek
slobodnog, ali i krhkog.

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/stivi-vonder-covek-koji-je-osecao-svetlost/