Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас, поводом обележавања Светског дана енергетске ефикасности, да ће нови позив за субвенције за енергетику ефикасност за домаћинства бити објављен на пролеће, у марту или априлу.
– Нови позив ће бити већ на пролеће, значи сад у марту или у априлу, прво ћемо ми спровести као ресорно министарство, а онда општине ка грађанима“, рекла је Ђедовић Хандановић за Тањуг.
Подсетила је да се данас обележава Светски дан енергетске ефикасности и нагласила да је важно да мислимо о енергетској ефикасности сваки дан.
– И мислим да то грађани из Србије показују заиста у све већем броју. Ми морамо да радимо на унапређењу енергетске ефикасности јер је она део енергетске и зелене транзиције. Заправо, енергетском ефикасношћу, односно свим мерама које спроводимо на годишњем нивоу, можемо да уштедимо између 25 и 30 одсто потрошње електричне енергије, што је огромно. И када мислимо и на аерозагађење и када мислимо на мање рачуне, али и када мислимо на то да учинимо нешто добро за нашу животну средину, навела јке она.
Што се тиче владе и Министарства енергетике, ми смо заиста напорно радили током прошле године и наставићемо то и ове године, а пре свега да помажемо грађанима да спроведу мере енергетске ефикасности, додала је министарка.
Истакла је да зато у ту сврху држава наставља да помаже кроз субвенције грађанима, пре свега да те субвенције иду и до 65 одсто.
Како је рекла, да грађани замене своје прозоре или да побољшају кровове или изолацију, или да уграде соларне панеле, топлотне пумпе.
„Потписали смо, 5.500 уговора у последњих шест месеци, за толико домаћинстава и 1,8 милијарди динара је опредељено само за прошлу годину. Остаје нам сигурно још неких 5.000 да потпишемо и то је у току. Ти радови ће бити готови већ пре почетка наредне грејне сезоне. То радимо са више од 130 градова и општина у Србији, где они објављују своје позиве, да грађани могу да се пријаве, али ми дајемо тај оквир и план је да уложимо око 50 милиона евра у наредне четири године“, навела је министарка.
Рекла је да постоји велики одзив грађана када се објави јавни позив и да су редови испред општина.
– Ја захваљујем грађанима што су препознали да и они могу да допринесу зеленој транзицији, као и да малим напором могу доста и дугорочно да допринесу, пре свега када је у питању уштеда електричне енергије, али и да имају мање рачуне. Морам такође да се захвалим грађанима и што штеде сваког месеца када је потрошња електричне енергије у питању. За прошли месец милион и по домаћинстава у Србији је остварило право на попуст, односно за рационалну потрошњу, а причамо о више од 600.000 домаћинстава које је остварило максималан попуст од 40 одсто на својим рачунима, рекла је она.
Нагласила је да је енергетска ефикасност битна и за градове и за јавне објекте.
– Ми смо уложили у претходне две године негде око 1,8 милијарди динара. Отворено је само у прошлој години више од о 13 основних школа у градовима широм Србије, од Новог Пазара до Куле, до Зајечара, до Краљева. Скоро заиста у свим великим градовима смо унапредили енергетску ефикасност када су школе и вртићи у питању. Наставићемо то да радимо или пак за неке друге јавне објекте попут библиотека, архива… Значи све оно што општине кандидују као своје приоритетне пројекте и у 2024. определили смо дупло више средстава него прошле године за јавне објекте и план је да уложимо неких милијарду динара у санацију у мере енергетске ефикасности, рекла је Ђедовић Хандановић.
Тако да, драги грађани, али и драга привредо, улажите у мере да бисте сви заједно учествовали у зеленој транзицији.
Енергетска санација домаћинстава, стамбених и јавних објеката један је од најважнијих приоритета рада Владе и ресорног министарства, што је препознато и у програму „Скок у будућност – Србија 2027“.
У претходној години кроз пројекат „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане“, који се реализује у сарадњи са Светском банком, опредељено је 1,79 милијарди динара бесповратних средстава за енергетску санацију око 10.000 домаћинстава за субвенције државе за замену столарије, изолације, уградњу соларних панела, соларних колектора, топлотних пумпи и замену котлова.
„Већ је 5.500 породичних кућа добило је помоћ државе за енергетску ефикасност, половина их је искористила за замену столарије. Унапређењем енергетске ефикасности у домаћинствима за које су предвиђене субвенције претходне године оствариће се уштеде енергије једнаке годишњој производњи градске топлане у Нишу, односно смањењу емисије угљен-диоксида коју производи око 28.000 аутомобила. Настављамо снажним корацима у стварању енергетски ефикаснијег друштва јер се енергетска транзиција тиче свакога од нас“, навела је Ђедовић Хандановић.
Овај програм ће трајати до краја 2027. године и кроз њега ће бити уложено 50 милиона долара за енергетску санацију око 50.000 домаћинстава широм земље, што ће се позитивно одразити и на животну средину.
Министарка је подсетила да грађани за ове намене могу да добију субвенцију државе у износу до 65 одсто вредности инвестиције енергетске санације, у зависности од тога које мере одаберу да спроведу у свом домаћинству.
Навела је да је завршено пријављивање вишепородичних зграда прикључених на даљинско грејање за енергетску санацију коју спроводи Министарство рударства и енергетике у сарадњи са Европском банком за обнову и развој.
Пријављено је око 1.500 зграда у 15 градова и општина, а пројекат је вредан 64,5 милиона евра.
– Процењује се да ће се у оквиру овог пројекта енергетски санирати више од 500 стамбених зграда, са укупном површином од око милион квадратних метара. Одзив је био добар, у већим градовима се пријавило највише зграда, посебно у Београду и Новом Саду, навела је министарка.
У одабраним вишепородичним зградама санираће се фасаде и кровови, док је главна корист прелазак на наплату грејања по потрошњи.
Додала је да ће се завршетком енергетске санације ових зграда повећати вредност некретнине, док се грађанима годишњи рачуни за грејање због отплате енергетске санације неће значајно или уопште повећати.
Министарство рударства и енергетике такође улаже значајна средства у унапређење енергетске ефикасности у јавним објектима широм Србије.
Ове године је у буџету издвојено дупло више средстава са санацију јавних објеката него претходне године.
У претходној години завршени су радови на енергетској санацији 13 основних школа у Новом Пазару, Крагујевцу, Краљеву, Зајечару, Трстенику, Љубовији, Нишу, Неготину, Смедереву, Свилајинцу, Книћу, Трговишту, Кули, а санирани су и вртићи у Новом Саду, Суботици, као и низ других објеката од јавног значаја, укључујући зграде општина, Центре за социјални рад, архиве широм Србије.
– Трошимо три и по пута више енергије да произведемо исту јединицу БДП-а у односу на европски просек и дефинитивно имамо простора да ефикасније управљамо потрошњом, истакла је она.
Навела је да је у 57 градова и општина уложено 1,79 милијарди динара у 2022. и 2023. години за санацију школа, вртића и осталих објеката од јавног значаја.
