Изузетан резултат остварили су ученици ОШ Херој Иван Мукер из Смедеревске Паланке на Школском првенству Србије у стрељаштву, које је одржано у Смедереву. У екипној конкуренцији Душан Милосављевић, Момир Билановић и Урош Милић заузели су сјајно друго место и заслужили сребрне медаље, пехар и наслов вицешампиона наше земље. Иначе, сва тројица таленнтованих стрелаца су чланови СД Јасеница, тренира их Верица Јоцковић, а на такмичењу их је предводила наставница Александра Стојановић.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЗАШТО слепи миш (шишмиш) ВИСИ НАГЛАВАЧКЕ?
Ово понашање није само занимљива чињеница, већ резултат еволуцијских прилагодби које омогућују преживљавање у специфичним условима
Главни разлог зашто слепи мишеви висе наглавачке лежи у структури њихових удова.
Ноге слепих мишева су прилагођене тако да њихове канџе аутоматски хватају површину под утицајем тежине тела. Када се мишићи опусте, канџе се затварају, што омогућује да висе без икаквог активног напора.
Ово је супротно од већине животиња, гдје би држање захтевало сталну мишићну активност.
Према истраживањима, кости ногу слепих мишева нису отпорне на компресију, па је вешање наглавачке предност која минимизиује стрес на костур. Да би се ослободили, слепи мишеви морају активно отворити канџе користећи друге мишиће, што им омогућује брзи прелазак у лет.
Осим тога, колена слепих мишева окренута су уназад, што додатно олакшава ову позицију. Ова анатомска особина осигурава да не троше енергију на одржавање положаја, што је кључно за њих који проводе већи део времена у хибернацији или спавању.
Једна од кључних предности вешања наглавачке је олакшано полетање.
За разлику од птица, које имају шупље кости и могу се одгурнути од тла, слепи мишеви имају већу тежину у односу на величину и не могу лако полетети с равне површине.
Вешајући се нагоре, они једноставно падну, отворе крила и започну лет без потребе за генерисањем почетног узгона. Ово је посебно корисно у хитним ситуацијама, попут бега од предатора.
Такође, ова навика пружа заштиту. Слепи мишеви висе на високим местима, попут стропова пећина грана дрвећа или крова зграда, где су мање доступни грабежљивцима попут сова или змија. Ова позиција им омогућује брзо откривање опасности и брзи бег.
Упркос чињеници да висе наглавачке, слепи мишеви не пате од проблема с циркулацијом крви, попут главобоље или вртоглавице, које би људи доживели у сличној позицији.
Разлог томе је њихова мала величина и мањи волумен крви, што смањује утицај гравитације на крвоток. Осим тога, њихова крвна жила имају посебне вентиле који спречавају накупљање крви у глави.
Ово понашање је такође повезано с њиховим ноћним начином живота. Док спавају дању, вешање наглавачке омогућује им да се сакрију у тамним, тешко доступним местима, чиме се смањује ризик од откривања.
Еволуцијски гледано, ова навика развила се јер су слепи мишеви једини сисавци способни за прави лет. Њихове предње удове претворене су у крила, а задње су специјализоване за хватање, а не за ходање или стајање на тлу.
Већина врста слепих мишева, попут оних из рода Мyотис или Десмодус, показује ово понашање, иако постоје изузеци попут неких воћних слепих мишева који се одмарају у различитим положајима.
Занимљиво је да слепи мишеви могу висити наглавачке месецима, посебно током хибернације, без икаквих штетних последица. Ова прилагодба доприноси њиховој улози у екосистему где контролишу популације инсеката и помажу у опрашивању биљака.
Вешање наглавачке код слепих мишева представља савршен пример еволуцијске прилагодбе које комбинује анатомију, физиологију и понашање за оптимално преживљавање.
Ова навика не само да штеди енергију и олакшава лет, већ и пружа сигурност у окружењу пуном изазова. Разумијевање овог феномена наглашава важност очувања слепих мишева, који играју кључну улогу у природном балансу.
