Хладни фронт је уз разорну олују у Србији спустио тропску температуру после вишедневног тропског таласа на вредности испод просека за јул и, према временској прогнози Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), данас ће бити променлјиво облачно и топлије уз сунчане интервале, нарочито у првом делу дана у Војводини, али и са ретком појавом кратке кише или плјуска уз могућност грмљавине.
Дуваће слаб и умерен, на истоку повремено и јак северозападни ветар. Највиша температура биће од 24 до 27 степени.
У петак увече се очекује разведравање у свим крајевима, а за дане викенда и током наредне седмице топло и углавном суво, али не и потпуно стабилно. Температура ће од суботе постепено да расте, а појава краткотрајне кише или плјуска са грмлјавином биће веома ретка (изолована).
Екстреми какве никад у Србији нисмо имали
Међутим, како су стручњаци објаснили, због промене климе и загревања планете, како у свету, тако и у Србији, у будућности можемо очекивати учесталост екстремних појава, попут исцрпљујућих топлотних таласа, јаких олујних ветрова, суперћелијских олуја, поплаве, суше, град и друго.
Ана Вуковић Вимић, климатолог и редовна професорка Пољопривредног факултета, рекла је да је Србија тренутно у тренду повећања учесталости олуја оваквих размера и да су три дела земље на посебном удару екстремних непогода.
– Србија, нарочито централна и западна област, раније је била погођена јачим олујама или градом око једном годишње током 20. века. Међутим, сада смо у тренду повећања учесталости тих олуја. Сада је могуће да неко доживи јак град и четири до пет пута годишње на истом месту. Пре неколико деценија, то је било незамисливо-рекла је Вимић.
Војводина најрањивији регион
Објаснила да је Војводина посебно рањиви регион, карактеристична по равној, веома загрејаној површини која храни енергијом олује. Упоредила је север земље са тигњом који се све више загрева.
– Оваква топографија је слична областима у Америци где се јављају торнада. Видели смо екстремне догађаје и прошле године, са олујама које су се простирале до истока Србије. Распрострањеност ових непогода расте-рекла је професорка.
Нигде неће бити безбедно
Број региона са високим ризиком од екстремних падавина или олуја, према предвиђењима ће се значајно повећати.
– До средине 21. века, преко 52 одсто територије Србије биће у високом ризику, што значи да ће готово сваке године бити погођена оваквим непогодама. Не постоји област која ће остати безбедна –упозорила је професорка.
Зашто имамо тако јаке олује
Ана Вуковић Вимић је рекла да је олуја је манифестација услова на путањи кретања ваздуха, то није појава која се направи и путује. Олуја је нешто што је стално у процесу стварања и храњења енергијом на својој путањи и зато није могуће деловати на њу никаквом људском технологијом да се она промени.
Према њеним речима, карактеристично за суперћелијске олује је да се ужасно брзо крећу, али не мора да буде суперћелијска олуја, може да буде и кластер вишећелијских олуја који се слично манифестује када се више олуја споји и направе велики олујни удар.
– Ширина захвата олује зависи од услова који владају на терену. Ми сада имамо продирање хладније ваздушне масе са севера која заправо долази на наше поднебље где је велика загрејаност ваздуха и подлоге. То ствара ужасно нестабилну атмосферу на великој површини у Србији и како се спушта ваздух прави још хладнији фронт који још доприноси стварању вертикалних струјања, а чим имате јака вертикална струјања стварају се олује – објаснила је професорка Ана Вуковић Вимић.
„Суперћелијске олује су мини урагани“
Све учесталији временски екстреми нису ништа ново, прате нас више година, а ове године такође догодило се више до сада незабележених сцена невремена. Човек се у мају у Тополи заглавио у леду, док је у Смедеревској Паланци толико леда нападало да су путеви и дворишта изгледала као усред зиме. Интензитет кише у Паланци био као у тајфуну!
Како је изјавио проф. др Александар Ваљаревић са Географског факултета, суперћелијске олује ће се у Србији убудуће још више појављивати.
– Суперћелијска олуја је минијатурни ураган и на скали за урагане, која се зове Сафир-Симпсонова скала, код нас се појавила “двојка” у мају, а могуће је чак и да је забележена “тројка”. То је олујни ветар и до 180 км/х. Али, осим тога, према истраживању мојих колега са ПМФ-а у Новом Саду, у ком су проучавали учесталост града, дошли су до фрапантног закључка да без обзира што ракетни противградни систем постоји од 1953. године у Србији, број дана са градом се повећао. То говори да ракете нису савремено средство у смањењу броја дана са градом. Оне га тренутно неутралишу, али се после на истом месту појаве чешће. Ракете су добре и треба да се користе, али због повећања броја дана са градом треба видети и друге методе-каже проф. др Ваљаревић.
Променио се интензитет падавина
На питање шта је узрок временских неприлика које су нас задесиле, каже да верује да су то само донекле климатске промене. Раније је веровао да је то утицај човека кроз ефекат гасова и стаклене баште, али када је дошао до огромног броја података и закључака, видео је да ни Сунце не треба никада занемарити зато што је то наша најближа звезда, даје нам највећи енергетски флукс и апсолутно утиче на ваздушне масе, пре свега у тропосфери.
– Количина падавина је остала иста, али се променио интензитет и јачина падавина. Тако видим и климу у будућности. Биће много динамичније него што је било пре око 60 година. У једном дану имаћете пролеће, јесен и лето. Зими ћете имати одједном лето, одједном захлађење. У будућности ће све бити динамичније, а нарочито ће бити нестабилни мај, јул и август – каже проф. др Ваљаревић.
Лети ће бити и до 47 степени
Подсетимо, прошла година била је најтоплија на планети у историји мерења, а оно што посебно забрињава су пре неколико месеци биле најаве из суседне Мађарске да “климатске промене више нису само далека претња, већ се осећају њени стварни ефекти“. Из те земље је стигло застрашујуће превиђање метеоролога да ће током лета у овом веку бити и до 46-47 степени Целзијуса.
Према речима Ерика Ковача, стручњака за климатске промене, садашњи модели су у стању да дају предвиђања до 2200. године. Значајно загревање очекује се у другој половини овог века, а затим температура може да се снизи после 2100. године. Ковач је истакао да у пределима велике равнице, а ту спада и Војводина, летњи максимуми могу достићи 46-47 степени.
Новости
