Оне су за Танјуг рекле да су људи мање физички активни него пре 300 година, наводећи да се процењује да су људи тада дневно прелазили између 9.000 и 13.000 корака, а данас тек 3.000 до 4.000 корака.
Мирковић је истакла да је чест проблем зависности од хране да родитељи своју зависност пренесу на децу, јер код себе нису освестили сопствену зависност.
Она је изјавила да је чест случај да се људи стиде своје исхране, али и да налазе оправдања за „преједање“.
Мирковић је казала да је суштина мршављења промена навика, а да се разлозима зависности од хране баве психолози.
Није добро децу награђивати храном
Говорећи о исхрани код деце, нутриционисткиња је рекла да није добро децу награђивати храном.
„Храна није ни награда ни казна“, додала је она.
Станишић је објаснила да велики број људи када развије зависност више не ужива у храни, већ то прелази у „импулсивно преједање“.
Како је навела, људи махом не једу током читавог дана и онда увече ту надокнађују храну, што је назвала „импулсивним преједањем“.
Станишић је оценила да велики број деце данас има проблем са брзом храном, наводећи да се ту може сврстати и храна из пекара.
