Време када је за покретање бизниса био потребан огроман почетни капитал, велики пословни простор и вишегодишњи план полако остаје у прошлости.
У ери дигитализације и зачетака вештачке интелигенције, акценат је на идеји која преко ноћи може донети велику зараду и променити живот из корена.
Ипак, овакав филмски обрт није загарантован сваком предузетнику данашњице, па је и даље бизнис план најважнији први корак пословања. Баријере за улазак на тржиште никада нису биле ниже, али је борба за пажњу потрошача никада већа. Због је и дилема тежа – традиционални бизнис, АИ стартуп или хибридни приступ?Бизнис ментор и оснивач књиговодствене агенције “Књишки мољац” Милан Трбојевић је открио које врсте бизниса имају највећи потенцијал за успешан посао у 2026. години.
“У 2026. највећи потенцијал имају послови који решавају конкретан проблем купца и могу да расту кроз систем и технологију. АИ, аутоматизација и дигитални канали ће давати велику предност, али то не значи да свако треба да ради баш то – прво треба да изабереш бизнис који се уклапа у твоје знање, тржиште и начин рада. Дигитални модели јесу бржи за скалирање, али ја се не бих одрекао ни традиционалних бизниса: трговина, услуге и производња и даље могу да буду одлични. Најбоља комбинација је често хибрид – физичка понуда + online продаја (e-commerce), јер спаја стабилност “реалног” тржишта и брзину дигиталног раста”, рекао је Трбојевић.
Најисплативије је, како каже, покретати бизнисе из области услуга.
“Посебно зато што дигитализација омогућава да се велики део услуге стандардизује, убрза и лакше прода. То не важи само за “онлине” услуге, већ и за традиционалне – фризери, козметичари, мајстори и сличне делатности могу да буду веома профитабилни, јер су људске, персонализоване и увек тражене. Али опет, кључна ствар је лична преференца: није поента јурити “шта је најисплативије на папиру”, него шта вама лежи. Ако неко воли производњу и, рецимо, ужива да прави хлеб, то је скроз валидан пут – само треба реално да провери да ли постоји тржиште, да ли има знање и капацитет да то изнесе, и онда да се опроба”, истиче наш саговорник.
Бизнис 2026: Између АИ и традиције
Вештачка интелигенција наставља да трансформише тржиште рада, нарочито у технолошком сектору. Подаци откривају да су нека раније тражена занимања доживела прави пад. Примера ради, огласи за посао за мобилне програмере пали су за више од 70% од покретања ChatGPT-a.
С друге стране, бум вештачке интелигенције створио је огромну потражњу за новим, специјализованим улогама. Промене су брзе и захтевају што ефикаснију адаптацију, па нас стављају у дилему – традиционалне делатности или АИ?
Наш саговорник потврђује да је утицај вештачке интелигенције на тржиште у експанзији, али напомиње да у Србији и даље има простора за “класичне” делатности.
“По мојој процени, најперспективније делатности за предузетнике у 2026. биће дигиталне делатности и дигиталне услуге, посебно оне где АИ може значајно да убрза и унапреди рад – од маркетинга и продаје, преко корисничке подршке, до аналитике и аутоматизације процеса. Ту се најбрже долази до конкурентске предности јер технологија директно повећава продуктивност и смањује трошкове.
С друге стране, у Србији и на Балкану и даље постоји доста простора и у “класичним” делатностима, јер тржиште није до краја покривено. Зато и даље видим добру перспективу у e-commerce-u, али и у традиционалној трговини, као и у многим услужним и занатским делатностима – фризери, масери, козметичке услуге и сличне делатности, где је персонализација и људски контакт и даље кључна вредност”, истиче Милан Трбојевић.
Трбојевић додаје и да 2026. година није “или–или”, него и једно и друго може да буде одличан избор.
“Зависи шта желиш да градиш и где видиш своју предност. Код дигиталних бизниса највећа предност је што ти је практично цео свет на длану: можеш брже да тестираш идеје, лакше да скалираш и имаш много простора за различите моделе (услуге, e-commerce, едукације, софтвер). Код традиционалних бизниса и даље постоји доста прилика, јер многе делатности нису до краја попуњене. Има простора у угоститељству, у специфичним производњама и нишама – рецимо природна козметика, природни препарати и слични производи где тржиште још није “засечено”, истиче наш саговорник.
Трбојевић напомиње да управо због развоја дигиталних алата, традиционални бизнис данас може лакше и брже да дође до циљне групе.
“И један и други тип бизниса имају своје предности и мане, као и сваки посао. Оно што је ново је да 2026. доноси додатни ветар у леђа кроз технологију и дигиталне алате, што значи да чак и традиционални бизниси данас могу да расту брже ако их паметно повежеш са online продајом и маркетингом”, истиче Трбојевић.
Који бизнис покренути без капитала?
Милан предузетницима помаже да реше проблеме са организацијом или да унапреде пословање, а савете за покретање бизниса који загарантовано доносе зараду неретко дели на друштвеним мрежама.
Питали смо га да данас креће од нуле, али са стеченим искуством – који бизнис би покренуо?
“Када бих данас кренуо од нуле, са знањем и искуством које имам, покренуо бих бизнис услуга, тачније саветодавне услуге. Фокус би ми био на темама које познајем и које су стално тражене: финансије, порези, организација пословања, управљање, раст и развој бизниса.
Разлог је једноставан: за такав бизнис ми је потребан најмањи почетни капитал. Ако немаш стартни новац, знање постаје твој главни ресурс – а у овоме имам и компетенцију и уживам да радим.
Увек бих бирао спој три ствари: да тржишту треба, да ја имам највише знања у тој области, и да волим то да радим. Кад се те три тачке поклопе, то је по мени најбоља опција – и зато бих изабрао овај пут пре већине других”,наводи Трбојевић за МОНДО.
Најчешће грешке које предузетници праве у првој години пословања
Покретање сопственог бизниса је изазован корак, а прва година пословања често је пресудна за будућност пословања.
Трбојевић наводи да су најчешће финансијске грешке које предузетници праве на почетку управо оне “невидљиве” – троше новац на ствари које лепо изгледају, али не доносе приход.
“Прва велика грешка је превише дотеривања производа и превелика улагања пре прве продаје: изнајме скупу канцеларију, купе најновије телефоне и лаптопове, узму скупу опрему или чак машине, а још нису продали ни један комад нити обезбедили стабилну услугу. Тако потроше већину буџета, па после немају “кисеоник” за оно најважније: првих неколико месеци трошкова, и још битније – маркетинг и продају да уопште тестирају тржиште”, истиче Трбојевић.
Правило за избегавање таквог пословног “пуцња у празно” је, како каже, једноставно.
“Прво тестирај идеју са што мање пара, дођи до прве продаје и валидације, па тек онда улажи озбиљније. Боље је кренути скромно, са минималним трошковима и јасним фокусом на продају, него направити “велики систем” који нема од чега да се финансира”, закључује Милан Трбојевић .
БОНУС ВИДЕО:
