Празник Светог Трифуна Српска православна црква прославља сутра, 14. фебруара. У народу је познат и под именима Орезач, Зарезан, Зарезојло, Свети Трипун, Свети Тривун, а слави се као заштитник виноградара, угоститеља и девојака.
Виноградари тог дана, пре изласка сунца, одлазе у виноград и, ради богатог рода, орезују два-три или барем један чокот, залију их обавезно – старим, никако не младим вином да би тиме повратили малаксалу снагу винограду после дуге зиме, како би почело бујати у пролеће, уз молитве да виноград роди.
Понегде се у виноградима приређују и ручкови на које се позивају и случајни пролазници, јер се сматра да ће то домаћину и целој кући донети срећу. Иначе, баш због тога данас никако не би требало да са кућног прага отерате случајне пролазнике.
Због своје чврстине, упорности и истрајности у одбрани вере, Свети Трифун је изабран за заштитника виноградара који Трифунове муке поистовећују са својим радом и својом муком.
Наиме, виноградари осам месеци годишње служе чокоту, не губећи веру и наду да ће га сачувати од болести и природних непогода и да ће њихов труд уродити богатом бербом и добрим вином. Зато постоји веровање да Св. Трифун штити села и насеља од града и поплава, односно да је чувар винограда и других усева од разних штеточина.
На сутрашњи дан му баш зато никако не би требало заборавити – упалити свећу!
Ако се догоди штета од инсеката, мишева и других пољских штеточина, Православна црква је установила посебан молитвени чин који се, посредством свештеника уз присуство домаћина, врши на њивама и баштама. При овом чину узима се уље из кандила Светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград читајући молитву.
Култ Светог Трифуна веома је развијен у српским крајевима, а неке српске породице га славе као крсну славу. Слава Светог Трифуна се на посебан начин обележава у свим домаћинствима која се искључиво баве виноградарством и воћарством уз пресецање славског колача и симболичног орезивања чокота у виноградима.
Ширење култа овог светитеља датира од 5. века, а виноградари и воћари су у нашим крајевима славу Светог Трифуна обновили пре десетак година, са обнављањем засада винове лозе. Посебно у виноградарским крајевима Војводине, Шумадије и Поморавља то је највећи винарско-виноградарски празник.
Верује се и да Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и од тог дана снег почне да се топи. По неким схватањима овим даном почиње пролеће, природа почиње да се буди, као и љубав код људи.
У народу је за овај празник везано мноштво разних обичаја и веровања.
Ако на Светог Трифуна пада киша, родиће шљива. Ако на Тривуњдан падне снег, година ће бити кишна и родна, а ако је ведро, година ће бити сушна.
Снег може да изненади, али се то сматрало берићетним, па се говорило: „Затрпај Трипо, заспи Симо“! (реч је о Св. Симеону Мироточивом, 26. фебруара).
Они који не изговоре ове речи на сутрашњи дан, према народном веровању, неће имати родне њиве.