То је такође и дан када би жене које су нам драге, било да смо мушкарци, било да смо жене, требало да обрадујемо неком ситницом, симболичним поклоном или знаком пажње, којим ћемо им и показати колико су нам важне.
Међутим, када је у питању куповина поклона за 8. март, многи мушкарци због недостатка инспирације направе погрешан избор, а понекад чак и увреде даму коју дарују. Дешава се и да претерају са поклоном како би показали галантност. Kако бисмо вам помогли да не направите грешку при одабиру поклона за даме које су вам драге у животу, питали смо жене из редакције Еспреса који је најгори поклон који су добиле за Дан жена.
Поклоне у наставку избегавајте да купујете јер ћете као повратну реакцију највероватније добити колутање очију или неко траљаво „хвала“, чисто ради реда.
– Велики плишани розе медвед. Скупља прашину.
– Вештачка златна ружа… Не желим ни да мислим о томе.
– Ја нисам добијала поклоне који су оставили негативан утисак на мене. Али не бих волела да ми било ко поклања сет шоља или нешто за „кућу“.
– Најгори поклон ми је био кад ми нико ништа није купио, искрено. Идем градом, носе жене руже, чоколаде, ја ко сироче.
– Новац. Брат није хтео да се „цима“ па је сестри и мени дао новац да се саме почастимо.
– Најгори поклон који сам добила за 8. март је сваки поклон. Више пута сам рекла да не желим поклон за 8. март јер то нема смисла – то је интернационални дан борбе радних жена – али изгледа да су се сви водили логиком „ма која жена неће поклон“ и онда сам добијала: руже, слаткише, књиге и један будилник. Ипак, будилник је посебна прича. Будилник ми је поклонила „бивша особа у животу“ уз посвету „да случајно не закасниш на револуцију“ што имплицира да ја увек касним. Будилник је скочио са 12. спрата.
– Лично не могу тренутно да издвојим неки који је оставио посебно лош утисак на мене, али било шта што је купићу само да би купио је по мени лош поклон.
– Најгори поклон је каранфил.
Дакле, мушкарци ако већ хоћете да купите поклоне и изненадите жене око себе, бар се мало потрудите око поклона, толико да на гуглу укуцате: „Шта купити за 8. март, а не раскинути и развести се после тога“ и све ће вам се само касти.
Дан жена није тек тако постао дан када се највише прича о правима жена. Овај међународни празник установљен је на Другој међународној конференција жена социјалиста 8. марта 1910. у Kопенхагену, на иницијативу Kларе Цеткин, вође немачких социјалиста и женског радничког покрета да се уведе дан вечног сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. и њујоршки марш више од 15.000 жена, које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа.
Прво обележавање празника било је 8. марта 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској.
У традиционално патријархалној Србији, дан борбе жена за једнакост прво су прихватили комунисти и социјалдемократе. Прва прослава у нашој земљи одржана је у Београду, у тадашњем Народном дому, 1914. године.
Можда је Осми март само један дан у години када се присећамо борбе за женска права, али никако не смемо да заборавимо да та борба и даље траје.
