Од давнина је познато да се овај празник узима као дан кад се смењују зима и лето, а сви смо чули приче да су се тог дана поново окупљали хајдуци, након зиме проведене у склоништима.
Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата, па зато данас обавезно исплетите један, јер по правилу, венчићи ту остају до наредне године, када се плету нови.
У неким крајевима Србије, људи одлазе на ђурђевдански уранак, где уз посебно припремљену храну и пиће, понекад остају и до поднева.
На ђурђевданским уранцима млади се ките врбовим прућем да би напредовали као врбе, здравцем да буду здрави, копривом која треба да опече болест и селеном да би им душа мирисала.
После божићних, обичаји који се практикују за овај празник су најбројнији и најзанимљивији
Купање и умивање ђурђевданском водом, којој су се приписивала магијска својства, гарантовало је здравље током читаве године.
Верује се и да уочи Ђурђевдана, домаћица у посуду пуну воде треба да стави разно пролећно биље, дрен, здравац и грабеж, као и чуваркућу која је остала од Васкрса. Та посуда се онда ставља у башту, да преноћи под ружом, а ујутру, на дан славе, сви укућани се умивају том водом., да би били здрави као дрен, да имм кућа буде добро чувана, да би се момци грабили око девојака…
На Ђурђевдан не ваља спавати, јер се верује да ће то донети главобољу, а ако је неко ипак утонуо у сан, онда на Марковдан треба да спава на истом месту.