Трећу васкршњу седмицу верници славе као недељу светих жена мироносица, као и Јосифа и Никодима, који су били тајни ученици Христови.
Дан жена мироносица обележава се треће недеље по Ускрсу. У православним црквеним календарима ово је датум одавања почасти сећању на жене мироносице које су дошле после Христовог распећа у пећину са његовим телом и донеле смирну и мирисе. Међу њима су биле Марија Магдалена, Салома, Јована, Марија Kлеопова, Марта и Марија, Сузана и други.
Празник је посвећен женама које су промениле свој живот и посветиле га Исусу Христу као Учитељу. Пратиле су га свуда. У време када најближи ученици из страха и очаја нису знали шта даље, жене нису напустиле Сина Божијег након што су га ухватили. Kрхки и беспомоћни, храбро су стајали на крсту. Стражари их нису могли отерати. Жене су поделиле с Исусом његов бол и патњу. Подржавали су Мајку Божију. Пратиле тело Исусово до гроба.
Жене су прво дошле до гробау мраку, да створе ритуално помазање Његовог Тела миром (ароматичним уљем) и мирисима, по тадашњем обичају. Оне су прве сведочиле чудесном Васкрсењу. Због тога су назване мироносицама.
Веровања и обичаји
Ово је дан који доноси мир овом свету. На овај празник сећају се и Еве, првогрешнице, и Мајке Божије, која је подарила велике благослове. Уочи Дана жена мироносица, жене се договарају ко ће славити празник и сакупљати храну. Главна јела гозбе су кајгана и пилетина. На гозби су присутне само жене.
Мушкарцима је забрањено да учествују чак и у припремама за прославу (резање пилетине и сл.). Празник је посвећен женама и пратећ га различити обреди.
Један од њих је и кумленија, којој су присуствовале девојке чије су се године приближавале браку. По правилу, извршена је на дан када се бреза коврчала. Две пријатељице са обе стране су се приближиле брези, на којој је висио венац, три пута се пољубе кроз њега. У исто време, оне су једна другој понудиле једну мисао, никад не псујући, стварајући пријатељство заувек. Након тога, дошло је до размене крстова и малих поклона.
Сматрало се да су девојке након кумленија ушле у однос духовних својстава, сличан кумовском. Недељу дана касније, девојке би се враћале на место где су размениле поклоне. Уз песму би разгрнуле венац, вратиле натраг поклоне. То је значило да се њихови девојачки дани завршавају и да ће се ускоро удати и водити породичан живот.
Други обред, који проводе жене, је „крштење и сахрана кукавице“. Подсећа на стари славенски ритуал. Прво се „закопа“ лутка, која је направљена од траве „кукавице сузе“, а након одређеног времена се ископа. Kукавица у овом случају симболизује женственост, душу и други свет.
Верује се и да, ако има много процветале јагорчевине око овог дана, очекује нас топло лето.
