Празник Вазнесења Господњег, или Спасовдан, заснован је на догађајима описаним у Новом завету, у Делима апостолским.
Према хришћанском веровању, након свог васкрсења, Исус Христос се 40 дана јављао својим ученицима, учећи их и припремајући их за долазак Светог Духа. На Спасовдан, Христос се узнео на небо са Маслинске горе у присуству својих апостола, обећавши им да ће им послати Утешитеља, Светог Духа, који ће их водити и снажити.
Васкрсењем је Господ показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:
Ко поверује, биће спасен
– Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен – наводи се у Новом завету.
На Спасовдан, хришћани престају да се поздрављају са “Христос воскресе” и поздрављају се “Христос спасе”
Спасовдан је повезан са бројним обичајима који су укорењени у верској традицији и народним обичајима.
Ови обичаји варирају од региона до региона, али сви они носе дубоку симболику и верско значење.
Као и код многих других хришћанских празника, на Спасовдан се припремају посебна јела. Традиционална храна укључује хлебове, колаче и друга јела која се деле са породицом и пријатељима. У неким крајевима, овај дан је повезан са припремом јагњећег меса.
У многим српским селима и градовима, Спасовдан се обележава литијама, које су свечане поворке са иконом, крстом и црквеним барјацима. Литије обилазе село или град, заустављајући се на местима од значаја, где се читају молитве за благослов и заштиту.
У неким деловима Србије, Спасовдан се сматра и даном заштите од временских непогода. Постоје обичаји који укључују освећење воде и кропљење њива, како би се осигурала добра жетва и заштита од града и олуја.
Свети Спасе, спаси душе наше
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још из предхришћанског времена. Био је то празник колико ратара, толико и сточара. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:
“Свети Спасе – спаси душе наше”!
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.
Спасовдан се слави и као крсна слава. За Спасовдан се обавезно клало јагње, као жртва свецу. Редовно се спремала цицвара. Чобани припремају крстиће од лескових грана, па их изјутра стављају на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадају их и на њиве с усевима.
Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године.
На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
Дневник
