Православни верници сутра 2. јуна прослављају светог мученика Талалеја. Родом је био из Ливана од оца Верукија и мајке Ромилије, а живео је у време цара Нумеријана.
Занимљиве приче обележавају сваки дан у народном и црквеном календару и увек су праћене народним обичајима и ритуалима које се везују за тај дан.
Свети мученик Талалеј је био родом од Ливана, од оца Верукија и матере Ромилије, осамнаестогодишњи младић, красан изгледом и узрастом, црвеножуте косе, лекар по занимању.
Страдао је за Христа у време царовања Нумерија. Када је храбро исповедио своју веру у Христа Господа пред судијом мучитељем, наредио је двојици џелата Александру и Астерију, да му сврдлом проврте колена, провуку коноп кроз пробушене кости и обесе о једно дрво.
Међутим, џелатима као да је невидљива сила Божја одузела вид, па уместо Талалеја они провртеше једну даску и обесише о дрво.
Када је мучитељ сазнао за ово, помисли да су џелати то намерно учинили, па нареди да их шибају.
Тада Александар и Астерије усред шибе повикаше: “Жив нам Господ, од сада и ми постајемо хришћани, верујемо у Христа, и страдамо за Њега!”
Чувши ово, мучитељ нареди да их мачем посеку. Тада сам мучитељ узе сврдло да сам врти колена Талалеју, али му се руке одузеше, па је морао молити Талалеја да га спасе, што мученик Христов помоћу молитве и учини.
Потом је бачен у воду, али се јави жив пред мучитеља, јер је у себи Талалеј молио Бога да не умре одмах него да му се продуже муке. Када је бачен пред звери, оне почеше да му лижу ноге и умиљаваху се око њега. Најзад би посечен мачем и убијен 284. године.
На сутрашњи дан у селима широм Србије се поштује обичај да се не излази на гробље, јер се верује да душе мучитеља Талалејевих вребају жртве којима би пренеле злу коб и мучиле их. Ако је баш нужда, безбедно је ићи само пре подне када ове зле душе спавају.
