Свети Јелисеј био је старозаветни пророк који је живео у деветом веку пре нове ере.
Библија каже да, када је бог хтео да узме себи пророка Илију, за наследника му је одредио Јелисеја. Илија је Јелисеју пренео божју вољу, огрнуо га својим огртачем и измолио од бога пророчки дар за Јелисеја.
Хришћанске приче кажу да је по чистоти и вредноћи био раван највећим свецима, а по чудесној моћи превазилазио је сваког пророка. Раздвојио је воду у Јордану, горку воду у Јерихону учинио питком, умножио уље у посудама сиромашне удовице, другој жени васкрсао умрлог сина, са двадесет хлепчића нахранио је сто људи и још много чуда извео је на корист народа.
Преминуо је у дубокој старости, а СПЦ га прославља 14. јуна по црквеном и 27. јуна по грегоријанском календару.
Народ верује да је овај дан заветни за све који пате од болести очију и данас они одлазе у цркве и манастире, где ноктима мало загребу зид и малтером протрљају очи.
Веровање каже да се сутра не ради у пољу осим сетве проса, и зато се каже: „Јелисије просо сије, иде Вида да обиђе.“
Жене износе све што је црвено од одеће или тканине да се проветри.
