СУТРА ЈЕ СВЕТИ ТРИФУН: Крсна слава и заштитник виноградара - један обичај се не прескаче

Link kopiran u privremenu memoriju!

СРПСКА православна црква у суботу, 14. фебруара слави Светог Трифуна, хришћанског великомученика из трећег века, који је у српском народу познат и као заштитник виноградара.

Свети Трифун био је дете благочестивих родитеља у Фригији, рођен је у селу Кампсади недалеко од града Апамеје и био је сиромашног порекла, али веома побожан још од малих ногу.

Он је, за живота, био познат по томе што је био исцелитељ и из људи истеривао зле духове, између осталих и из кћерке римског цара Гордијана. Годинама касније, цар Деције, прогонитељ хришћана, Трифуна је мучио и погубио када је светац имао само 18 година, јер Трифун није желео да се одрекне Христа.

Свети Трифун, који је још од младости био посвећен Богу, пошто је многе људе приближио Христу и безбројне болеснике исцелио, овенчан је непролазним венцем од Оца, Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога.

Постоје народни обичаји и веровања да је Свети Трифун празник многих еснафа.

Пре свега, виноградари га обележавају као свог заштитника и они се у многим крајевима окупљају на орезивању лозе.

Осим тога, Свети Трифун се сматра и заштитником усева и искрене хришћанске љубави.

Музејски саветник из Етнографског музеја Саша Срећковић указао је да је, будући да се Свети Трифун сматра заштитником винограда, обичај да се тада ореже бар један чокот винове лозе, који се потом прелије вином, уз жељу за родном и успешном годином, а због тога је у народу, нарочито у Тимочкој крајини, познат и као “Орезач” или “Зарезој”, наведено је у саопштењу Етнографског музеја.

У неготинском крају труднице су симболично орезивале лозу, верујући да ће, по принципу “слично производи слично”, виноград боље родити.

У појединим деловима Србије овај дан има и додатна значења, па је тако у шумадијским селима Трифундан заветни дан, јер се веровало да светац штити село од града, поплава, инсеката и других штеточина.

У неким местима Свети Трифун је и крсна слава и тада домаћин славе, познат као “подрумар”, припрема и подиже славски колач, а та част се сваке године преноси на другог домаћина.

Како је навео Срећковић, за оне који Светог Трифуна прослављају као крсну славу, славска трпеза има посебан значај и њену основу чине виноградска погача, жито и вино.

Уколико дан није постан, припрема се и виноградски гулаш, као и пилетина или ћуретина у винском сосу, а ако је пост, препоручује се риба попут речног рака или шкарпине припремљене у вину.

Када је реч о народним веровањима, Срећковић наводи да она везују Светог Трифуна и за временску прогнозу – ако је на Трифундан ведро и сунчано, верује се да ће година бити сушна и слабијег рода, с друге стране, киша или мраз на тај дан наговештавају добар принос усева и воћа.

За дан Светог Трифуна се везује и веровање да се полако буди природа и да пролеће долази управо од овог празника.

Међутим, исти дан многи људи како у свету, тако и код нас обележавају Дан заљубљених.

Осим празника Светог Трифуна и Дана заљубљених, истог датума Католичка црква обележава Светог Валентина, који је ранохришћански светитељ такође из трећег века. Он је живео на југу Италије, био је епископ и мученички је пострадао.

Оба свеца обележава и православна и католичка црква само не исти дан, католичка црква прославља Светог Трифуна, али 10. новембра. Са друге стране, православна црква Светог Валентина се сећа 12. августа.

Свети Валентин је постао покровитељ заљубљених у 14. веку и то прво у Енглеској и Француској.

Постоје мишљења да је дан овог светитеља заправо заменио култ богиње Јуноне, која је слављена истог дана и била у старом Риму заштитница породице и брака, због чега се тада женама поклањало цвеће.

(Танјуг)